Povodom nemira u Egiptu razgovarali smo sa stručnjakom za Bliski Istok na Univerzitetu Pensilvenije, Ajenom Lastikom, koji kaže da neminovni odlazak sa vlasti Hosnija Mubaraka donosi dalekosežne promene ne samo u toj zemlji, već i u širem regionu kao i u odnosima Vašingtona i Kaira.
Amerika se mora pomiriti sa tim da ne može uvek da upravlja događajima, kaže Lastik.
„Stabilnost u regionu je veoma važna za Sjedinjene Države koje mnoge događaje ne mogu da kontrolišu. Istina je da nekontrolisan prenos vlasti može da bude opasan, kao što je opasna i radikalizacija situacije. Ali, Sjedinjene Države ne mogu da kontrolišu tok zbivanja u Egiptu.“
Lastik navodi da je bivši ambasador Frenk Vizner verovatno upućen u Kairo da bi saopštio predsedniku Mubaraku da mu je veme isteklo.
„Kao i da prenese da ukoliko bude sarađivao, Mubarak može da računa na pomoć Sjedinjenih Država u obavljanju prenosa vlasti na miran i dostojanstven način.“
Ishod bunta u Egiptu najverovatnije će biti pozitivan, bar kratkoročno, dodaje Lastik. On smatra da bi ključnu ulogu mogao da odigra bivši predsednik Međunarodne agencije za atomsku energiju i zagovornik prozapadnih demokratskih reformi, Mohamed El Baradej.
„El Baradej bi, kao vodeća ličnost, mogao da pomogne da tri glavna politička aktera u Egiptu postignu dogovor. Prvi je faktor vojska, čiji će generali moći da zadrže svoje pozicije i očuvati slavu istinskih sinova egipatske revolucije. Drugi akter je pokret Muslimanske braće, koji će moći otvoreno i slobodno da učestvuje u demokratskom procesu zemlje. A, reformisti, liberali koji se zalažu za modernizaciju i liberalne demokrate dobiće promenu režima i priliku za izgradnju društva manje represivnog i manje korumpiranog od dosadašnjeg.“
Egipat bi sada mogao da sledi primer Turske.
„Ako u toj tranziciji dobije podršku Evrope, Svetske banke, Međunarodnog monetarnog fonda i SAD, Egipat bi možda mogao da krene putem Turske. Mnogi govore o iranskom scenariju, ali ja mislim da je mnogo verovatniji uspešan primer sekularne, prodemokratske Turske.“
Muslimanska braća su najorganizovanija politička snaga u zemlji, ali nema bojazni da bi mogli da deluju na isti način kao iranske verske organizacije na kojima počiva šiitski teokratski Iran, ističe Lastik.
„Muslimanska braća su pre svega sunitska organizacija, koja se zalaže za stabilnost i mnogo više poštuje sekularni pojam države. Mada je iz te organizacije proizašla Al Kaida, radikalni elementi Muslimanske braće su proteklih decenija napustili zemlju. I mada su podeljeni na frakcije Muslimanska braća se protive vladavini sveštenstva, odnosno zalažu se za islamizaciju društva nenasilnim sredstvima. Oni takođe ne traže izmenu uloge i položaja Egipta u regionu i šire u svetu.“
Ukoliko Egipat krene demokratskim putem, neizbežna je promena tona u odnosima sa Vašingtonom i Izraelom, nastavlja naš sagovornik.
„Biće to samo odraz postojećeg nezadovoljstva velike većine egipatske javnosti američkom i izraelskom politikom, što je pod Mubarakom potiskivano. Pri tom, ne verujem da bi Kairo zauzeo radikalan stav prema Americi. Tu je ponovo relevantan primer Turske. Turska je američki NATO saveznik, ali u pogledu nekih osetljivih pitanja kao što su Iran i Izrael, Ankara vodi svoju samostalnu politiku.“
Vašington neće moći da računa na automatsku saradnju Kaira.
„SAD neće više imati specijalni tretman u dobijanju vojnih i obaveštajnih podataka i moraće da tolerišu iskrenu kritiku svoje politike. Mislim da treba da budemo podozrivi prema uticaju Muslimanske braće, ali ne treba da strepimo od organizacije koja nije predana nasilju protiv Amerike. Ni Izrael više neće moći da računa da Egipat pređe preko svakog njegovog postupka. Ali, to ne znači automatsko poništavanje izraelsko-egipatskog mirovnog sporazuma.“
Što se tiče posledica bunta u Egiptu na širi region, Lastik kaže da su one već vidljive u nedavnoj smeni vlade u Jordanu zbog korupcije, najavama reformi u Siriji i Jemenu, kao i isplati tri hiljade dolara svakom građaninu Kuvajta povodom nacionalnog praznika, koji je obeležen iste nedelje kada su izbili neredi u Kairu.
