Dok se plan za povratak Rohindza izbeglica kreće ka napred, grupe za ljudska prava i nevladine organizacije podižu uzbunu o pitanju bezbednosti onih koji se vraćaju u zemlju koju su nedavno napustili kako bi izbegli nasilje. Novinar Glasa Amerike Stiv Sandford razgovarao je sa stručnjacima za ljudska prava i imigraciju o izazovima koji očekuju više od 600,000 izbeglica.
U pokrajini Rakajn, vojne operacije čišćenja uklonile su svaku nadu da se Rohindža izbeglice muslimanske veroispovesti vrate kući.
Grupe za ljudska prava kažu da plan Bangladeša i Mjanmara za povratak izbeglica dolazi u pogrešnom trenutku, kao i da predstavlja pokušaj da se umanji međunarodna osuda.
Izbeglice kažu da se zlostavljanje i loš tretman moraju zaustaviti pre nego što se obezbedi siguran povratak.
“Vratićemo se u Mjanmar samo ako nas Burmanci ne budu mučili i kada nam budu dali šansu da bezbedno živimo. Oni ne prihvataju naš identitet”, priča izbeglica Nasir Hudsa.
Glavna prepreka za povratak biće verifikacija građana, pošto većina onih koji su napustili zemlju ima vrlo malo predmeta lične svojine sa sobom. Bangladeš je mnogim izbeglicama izdao identifikacioni dokument, ali ostaje nejasno šta će zvaničnici Mjanmara zahtevati jer su pripadnici Rohindža bez državljanstva od 1982. godine.
Mjanmar ima istoriju negiranja osnovnih prava etničkim manjinama – uključujući vlasništvo nad zemljištem kaže stručnjalk za migracije Bram Pres.
“Deo strategije burmanske vojne vlade bio je da raseli ljude i zameni ih sa stanovnicima njihove nacionalnosti da bi se potom većinski burmansko stanovništvo naselilo u etnički dominantne oblasti.”
Deca čine i do 60 odsto izbeglica u kampu, a psihološke traume koje su pretrpeli tek treba lečiti.
“Većina dece na koju smo naišli trpe ogromne posledice svega onog što su do sad prošli. Neka od njih su traumatizovana. Ozbiljno traumatizovana. To primetimo u razgovoru sa njima, pomno slušajući nihove ispovesti. Gledamo i neke njihove crteže. Ponekad su puni nasilja. Zato im je potrebna snažna podrška. Ne samo sada već i u bliskoj budućnosti.”
Iako većina Rohindža i dalje napušta Mjanmar i nove pridošlice konstantno popunjavaju kampove, prisutni kažu da im je sama pomisao da se suoče sa užasom iz kog su pobegli i dalje nezamisliva.