Venecuelanski predsednik Ugo Čaves je preminuo od raka. Imao je 58 godina. Čaves, kome je rak prvi put dijagnostikovan 2011, bio je populistički i autokratski lider kod kuće i oštar kritičar Sjedinjenih Država u inostranstvu..
Ugo Čaves je preuzeo dužnost predsednika Venecuele 1999, uz podršku sirotinje u zemlji koja je verovala da se on bori za njene interese. Međutim, na svetsku političku scenu je stupio godinama pre toga, kada je 1992, kao pripadnik armijskih padobranskih trupa, poveo neuspešni vojni udar, zbog čega je stigao u zatvor. Kada je oslobođen, počeo je legitimno da se bori za vlast, osnovao politički pokret, kandidovao se za predsednika i pobedio 1998.
„Zaklinjem se pred narodom na ovaj Ustav koji je na umoru, da ću raditi na sprovođenju demokratskih promena...“
Ali eksperti kažu da je Venecuela pod sve autoritarnijom Čavesovom vlašću bila sve manje demokratska.
„Ponovo smo otkrili potrebe siromašnih klasa, ponovo smo otkrili šta je potrebno za rešavanje njihovih problema, šta su negativne strane. Ali bih rekao da je najvažnije to što je Venecuela danas prilično slaba demokratija“, kaže politički analitičar Luis Vinsente Leon.
On je koristio pobede na izborima i referendumu da poveća moć i ukine ograničenja mandata. Čaves je 2012. osvojio četvrti predsednički mandat sa 54 odsto glasova, što se smatralo mandatom za nastavak njegove socijalističke politike.
„Zemlja je glasala za nastavak političkog programa, ekonomskog programa, socijalnog programa, ukratko - socijalističkog programa.“
Van zemlje, Čaves je svojim neprekidnim kritikovanjem dražio Sjedinjene Države. U Ujedinjenim nacijama je 2006. održao govor u kojem je o tadašnjem predsedniku Džordžu Bušu govorio kao o đavolu.
„Juče je đavo bio ovde, tačno na ovom mestu. Ovaj podijum na kojem sad ja treba da govorim, i dalje zaudara na sumpor.“
Čaves se udruživao sa drugim liderima neprijateljski nastrojenim prema Sjedinjenim Državama, među kojima su iranski predsednik Mahmud Ahmadinedžad, kubanski lider Fidel Kastro i tadašnji libijski lider Moamer Gadafi. Majkl Šifter, analitičar u organizaciji Međuamerički dijalog u Vašingtonu, kaže da je socijalistička politika venecuelanskog predsednika omela dugoročni ekonomski razvoj i doprinela povećanju stope kriminala u zemlji. Ali za njegove pristalice, kaže Šifter, Ugo Čaves će uvek ostati pobornik naroda, koji je koristio veliko naftno bogatstvo zemlje da siromašnima obezbedi besplatno stanovanje i zdravstvenu zaštitu.
„Nema nikoga ko ima harizmu i sposobnost da se poveže sa Venecuelancima kao što je imao Čaves. Čaves kao ličnost i uspomena na Čavesa neće nestati. To će pomoći da se pokret održi.“
Čak i najoštriji kritičari Čavesa priznaju da je bio krajnje harizmatičan i majstor za komunikaciju. Rak mu je dijagnostikovan juna 2011, prošao je hemoterapiju i seriju tretmana i operacija. Tokom kampanje 2012, još jednom je ispoljio vitalnost tvrdeći da mu je sasvim dobro.
Ugo Čaves je preuzeo dužnost predsednika Venecuele 1999, uz podršku sirotinje u zemlji koja je verovala da se on bori za njene interese. Međutim, na svetsku političku scenu je stupio godinama pre toga, kada je 1992, kao pripadnik armijskih padobranskih trupa, poveo neuspešni vojni udar, zbog čega je stigao u zatvor. Kada je oslobođen, počeo je legitimno da se bori za vlast, osnovao politički pokret, kandidovao se za predsednika i pobedio 1998.
„Zaklinjem se pred narodom na ovaj Ustav koji je na umoru, da ću raditi na sprovođenju demokratskih promena...“
Ali eksperti kažu da je Venecuela pod sve autoritarnijom Čavesovom vlašću bila sve manje demokratska.
„Ponovo smo otkrili potrebe siromašnih klasa, ponovo smo otkrili šta je potrebno za rešavanje njihovih problema, šta su negativne strane. Ali bih rekao da je najvažnije to što je Venecuela danas prilično slaba demokratija“, kaže politički analitičar Luis Vinsente Leon.
On je koristio pobede na izborima i referendumu da poveća moć i ukine ograničenja mandata. Čaves je 2012. osvojio četvrti predsednički mandat sa 54 odsto glasova, što se smatralo mandatom za nastavak njegove socijalističke politike.
„Zemlja je glasala za nastavak političkog programa, ekonomskog programa, socijalnog programa, ukratko - socijalističkog programa.“
Van zemlje, Čaves je svojim neprekidnim kritikovanjem dražio Sjedinjene Države. U Ujedinjenim nacijama je 2006. održao govor u kojem je o tadašnjem predsedniku Džordžu Bušu govorio kao o đavolu.
„Juče je đavo bio ovde, tačno na ovom mestu. Ovaj podijum na kojem sad ja treba da govorim, i dalje zaudara na sumpor.“
Čaves se udruživao sa drugim liderima neprijateljski nastrojenim prema Sjedinjenim Državama, među kojima su iranski predsednik Mahmud Ahmadinedžad, kubanski lider Fidel Kastro i tadašnji libijski lider Moamer Gadafi. Majkl Šifter, analitičar u organizaciji Međuamerički dijalog u Vašingtonu, kaže da je socijalistička politika venecuelanskog predsednika omela dugoročni ekonomski razvoj i doprinela povećanju stope kriminala u zemlji. Ali za njegove pristalice, kaže Šifter, Ugo Čaves će uvek ostati pobornik naroda, koji je koristio veliko naftno bogatstvo zemlje da siromašnima obezbedi besplatno stanovanje i zdravstvenu zaštitu.
„Nema nikoga ko ima harizmu i sposobnost da se poveže sa Venecuelancima kao što je imao Čaves. Čaves kao ličnost i uspomena na Čavesa neće nestati. To će pomoći da se pokret održi.“
Čak i najoštriji kritičari Čavesa priznaju da je bio krajnje harizmatičan i majstor za komunikaciju. Rak mu je dijagnostikovan juna 2011, prošao je hemoterapiju i seriju tretmana i operacija. Tokom kampanje 2012, još jednom je ispoljio vitalnost tvrdeći da mu je sasvim dobro.