Linkovi

Hjuman rajts voč: Preti nam ulazak u mračno doba


Human Rights Watch HRW

Rast populizma bio je najveći problem u oblasti ljudskih prava, navodi se u izveštaju organizacije za zaštitu ljudskih prava, Hjuman rajts voč 2017. U izveštaju, koji je predstavljen u četvrtak ovde u Vašingtonu, takođe se razmatraju posledice po ljudska prava koje su imali izbori u Sjedinjenim Državama i širom planete, zatim izbeglička kriza i porast broja demagoga.

U 27. godišnjem izveštaju za 2017. godinu na 687 stranica ogranizacija za zaštitu ljudskih prava Hjuman rajts voč razmatra stanje ljudskih prava u više od 90 zemalja. Ovo su izuzetno problematična vremena, kaže izvršni direktor te organizacije, Kenet Rot jer globalni porast broja populističkih lidera predstavlja ogromnu pretnju po ljudska prava.

“Nativizam, ksenofobija, rasizam, islamofobija i mizoginija su u porastu. Ukoliko glasovi netolerancije prevladaju, svetu preti ulazak u mračno doba”, upozorava Rot.

On ističe da su nasilni teroristički napadi izazvali strah i nepoverenje, ali i utisak da vlade i elita ignorišu opšte društvene probleme. To je stvorilo atmosferu nezadovoljstva koja je veoma povoljna za određene političare.

Kenet Rot, izvršni direktor Hjuman rajts voča
Kenet Rot, izvršni direktor Hjuman rajts voča

“Uspešna predizborna kampanja Donalda Trampa je živopisno predstavila tu politiku netolerancije. On je zastupao stereotipe o migrantima, omalažavao izbeglice, napao sudiju zbog njegovog porekla, odbacio brojne optužbe za seksualno zlostavljanje i obećao da će da ukine pravo žena da kontrolišu sopstvenu plodnost”, podseća Rot.

Tramp međutim tvrdi da je pobedio jer su Amerikanci nezadovoljni Obaminom adminsitracijom. Rot veruje da Trampove taktike počinju da se primenjuju i na drugim mestima.

“Predvodnici toga su Marin Le Pen u Francuskoj i Gert Vilders u Holandiji. Odjeci netolerancije se međutim osećaju i kod pristalica bregzita, u retorici Viktora Orbana u Mađarskoj i Jaroslava Kačinjskoj u Poljskoj. Takođe u desničarskim strankama od Nemačke do Grčke”, kaže Rot.

"To treba da zabrine svakoga ko želi demokratiju jer često ono što se dešava u Sjedinjenim Državama ili u drugim demokratijama kao što je Velika Britanija, se kopira i u drugim demokratrijama poput Francuske, Nemačke i drugde”, podseća Leri Sabato iz Centra za politiku Univerziteta Virdžinije.

Rot je takođe kritikovao, kako ih je nazvao, autokrate iz Rusije, Turske, Filipina, Egipta i Kine, za koje kaže da sve češće stavljaju svoju vlast iznad odgovorne vlade i vladavine prava.

“Jačanje diktatorske vladavine predsednika Erdogana u Turskoj…Egipat pod predsednikom Sisijem je daleko više represivan nego pod predsednikom Mubarakom…Predsednik Putin je ograničio okupljanja i slobodu govora, kaznio je neistomišljenike na internetu i osakatio grupe za zaštitu građanskih prava. Ši Đinping je u Kini na sličnom putu represije.”

Rot je takođe upozorio na afričke lidere koji su ukinuli ili produžili svoje predsedničke mandate, kao i na nedavno povlačenje nekolicine iz međunarodnog krivičnog suda.

XS
SM
MD
LG