Već je odavno poznato da je pušenje štetno za zdravlje ljudi. Ali koliko štetno? Tri nove studije o pušenju pokazale su da je ono mnogo štetnije za fizičko i mentalno zdravlje nego što se ranije mislilo.
Glavni savetnik za zdravstvo Redžajna Bendžamin nedavno je izdala saopštenje povodom uticaja duvanskog dima na ljudsko telo.
„U tom izveštaju se zaključuje da je štetno dejstvo duvanskog dima trenutno“.
Doktorka Bendžamin kaže da dim ulazi u krvotok veoma brzo i da utiče na svaki organ. Ona kaže da čak i povremeno pušenje ili udisanje dima iz druge ruke može da dovede do ozbiljnog oboljenja ili smrti.
„Jedna cigareta ili izlaganje dimu iz druge ruke može da izazove srčani napad“.
Doktorka Bendžamin poručila je ljudima koji se trude da ostave pušenje da se ne predaju. Pušenje cigareta je česta pojava u vojsci, posebno u ratnim zonama. Vojni veterani koji pate od post-traumatskog stresa često se okreću duvanu jer im pomaže u kontroli raspoloženja. To je upravo ono što je učinio Volter Vilijams dok je služio u Vijetnamu.
„Počeo sam da pušim u vojsci. To su svi radili“.
Profesor Majls Mekfol i doktor Endru Sakson iz Veteranske bolnice u Sijetlu proučavali su više od 900 veterana. Lekari su tretirali polovinu tih veterana zbog post-traumatskog stresa, dok su ih takodje tretirali zbog pušačke navike. Druga polovina takodje je tretirana zbog stresa, ali je podvrgnuta posebnom programu za odvikavanje od pušenja.
„Veterani koji su primili sveobuhvatnu negu, psihijatrijsku u klinici, u duplo većem broju su prestali da puše o onih koji su bili upućeni samo na ostavljanje pušenja“, naveo je Sakson.
„Nije bilo pogoršanja psihičkog stanja povezanog sa ostavljanjem pušenja“, navodi Mekfol.
Zapravo, studija univerziteta Braun pokazala je da odustajanje od pušenja čini ljude srećnijim. Ta studija uključila je grupu od oko 200 pušača koji su želeli da prestanu. Oni su dobili nikotinske nalepnice i savetovanje i zatim se složili sa datumom prestanka. Učesnici studije prošli su uobičajeni test za simptome depresije pre datuma prestanka i zatim nekoliko puta kasnije. Profesor Kristofer Kaler predvodio je studiju.
„Oni koji su imali najviše uspeha, koji su potpuno prestali imali su relativno niske nivoe simptoma depresije“.
Upravo suprotno, doktor Kaler je ustanovio da su oni koji su prestali i zatim ponovo počeli da puše, bili u boljem raspoloženju kada nisu pušili i zatim postali depresivni kada su ponovo počeli da puše.
„Ako ništa drugo, ljudi su se osećali bolje kada nisu pušili u poredjenju sa vremenom kada jesu“.
Doktor Kaler je izrazio nadu da će studija biti inspiracija ljudima da ostave pušenje, posebno kada shvate da ostavljanje pušenja može da dovede do srećnijeg, zdravijeg života.