Krajem juna očekuje se presuda Vrhovnog suda o ustavnosti zakona o zdravstvenoj zaštiti prema kojem bi svi Amerikanci morali da kupe zdravstveno osiguranje, dok bi većina kompanija trebalo to da obezbedi za svoje zaposlene. Amerikanci raspravljaju o pitanju zdravstvene zaštite već godinama, a u međuvremenu, troškovi medicinskih tretmana kao i iznosi premija za osiguranje, povećani su višestruko. Medjutim, najmanje jedan stručnjak kaže da bi deo rasprave trebalo da se odnosi na pitanje kako smanjiti troškove bez smanjivanja kvaliteta usluge.
Amerikanci su izrazili svoje stavove o zdravstvenoj zaštiti krajem marta i Vrhovni sud je čuo argumente o tom zakonu. Zdravstvena nega je toliko skupa da bez osiguranja, mnogi ljudi ne mogu da je priušte. Ali zdravstveno osiguranje je takođe skupo. Skoro 50 miliona Amerikanaca nema zdravstveno osiguranje.
Doktor Donald Bervik je stručnjak za pitanja zdravstvene zaštite koji se nedavno penzionisao kao direktor vladinih zdravstvenih programa za starije i siromašne Mediker i Medikejd. On je trenutno viši savetnik u Centru za američki progres, istraživačkoj organizaciji.
„Znam da je najbolji način za smanjenje troškova poboljšanje kvaliteta, a ne pogoršanje“.
Doktor Bervik je koautor članka o toj temi koji je objavio časopis Američkog medicinskog udruženja. On kaže da sprovođenje pravilne procedure može da umanji skupe greške koje su rezultat postoperativnih komplikacija ili ozbiljnih reakcija, ako je pacijentu dat pogrešan lek. Troškovi takođe rastu kada zdravstvena nega nije usaglašena, na primer, kada pacijent odlazi kod lekara opšte prakse i specijaliste, a ni jedan od njih ne zna koji lek ili test je prepisao onaj drugi. Doktor Bervik kaže i da nepotrebni tretmani takodje povećavaju cenu.
„Na primer, prepisivanje antibiotika za viralnu infekciju. To ne donosi ništa bobro, a ipak mi to stalno radimo“.
A, tu je i prokletstvo posla svih lekara i medicinskog osoblja, popunjavanje formulara.
„Veliki broj aktera u zdravstvenoj zaštiti povećava troškove time što zahtevaju da lekari i osoblje savladavaju zadate prepreke popunjavajući formulare i radeći stvari koje baš i ne izgledaju korisno.“
Doktor Bervik naglašava i visoke troškove dijagnostičkih procedura. U Sjedinjenim Državama, snimanje magnetnom rezonancom i ket skenerom košta mnogo više nego u drugim zemljama. Istraživači su ustanovili da Sjedinjene Države troše 17 odsto svog ukupnog bruto društvenog proizvoda na zdravstvenu zaštitu. Očekuje se da će taj broj dostići 20 odsto u narednih 8 godina.
„Ako ne preduzmemo ništa povodom gubitaka i radi poboljšanja nege kao fundamentalne agende za smanjenje troškova, dogodiće se veoma loše stvari.“
U svakom slučaju, doktor Bervik kaže da bi, ukoliko bismo mogli da suzbijemo troškove, novac bio dostupan za procedure i lekove koji su delotvorni.