Linkovi

"Grenland nije na prodaju"


Luka i grad Tasilak (Tasiilaq) na Grenlandu (Foto: REUTERS/Lucas Jackson/File Photo)

Grenland je odbacio pomisli da bi mogao biti na prodaju – nakon navoda da je predsednik Sjedinjenih Država Donald Tramp sa svojim savetnicima razmatrao mogućnost da kupi najveće svetsko ostrvo.

“Spremni smo za poslovanje – ali nismo na prodaju“, izjavila je ministarka spoljnih polova Ana Lon Bager (Ane Lone Bagger).

Inače, američki predsednik trebalo bi da obiđe dansku prestonicu Kopenhagen i Arktik tokom svoje septembarske posete tokom koje bi trebalo da se susretne sa premijerima Danske i Grenlanda – autonomne danske teritorije.

Priču o kupovini Grenlanda prvi je objavio njujorški Vol strit žurnal (Wall Street Journal). Dva neimenovana izvora rekla su za Rojters da je takvu pomisao ismejao deo Trampovih savetnika – ali da je međutim daleko ozbiljnije prihvatio deo osoblja Bele kuće.

U Danskoj je i samo pominjanje takve mogućnosti izazvalo mnoštvo komentara.

“To bi morala biti aprilska šala. Potpuno deplasirano“, objavio je na društvenoj mreži Tviter Lars Loke Rasmusen (Lars Lokke Rasmussen), bivši danski premijer.

“Pomisao da bi Danska mogla prodati 50.000 svojih građana Sjedinjenim Državama je potpuno smešna“, rekao je lokalnom mediju Soren Espersen iz Danske narodne partije.

Grenland, autonomni deo Danske, nalazi se između Severnog Atlantika i Arktika. Zavisi od danske ekonomske pomoći. Samostalno vodi unutrašnju politiku – dok se Kopenhagen stara o odbrambenim pitanjima i spoljnoj politici.

“Siguran sam da većina gražana veruje da je, na duže staze, bolje imati veze sa Danskom – nego sa Sjedinjenim Državama“, smatra Aja Čemnic Larsen (Aaja Chemnitz Larsen), poslanica danskog parlamenta iz druge po veličini grenlandske političke partije.

“Moja prva reakcija na to je – ne hvala“, poručila je ona.

Premijer Mete Frederiksen (Mette Frederiksen) i šef diplomatije Jepe Kofod (Jeppe Kofod) nisu bili dostupni za komentar – rečeno je da bi se to moglo dogoditi tokom dana. Ni američka ambasada u Kopenhagenu do sada se nije oglašavala.

Grenland je dospeo u fokus svetskih supersila, Kine, Rusije i Sjedinjenih Država zbog svog strateškog položaja i mineralnih resursa.

Majk Pompeo, američki državni sekretar, izjavio je u maju da je Rusija ispoljavala agresivno ponašanje na Arktiku, kao i da bi akcije Kine na tom području takođe trebalo da budu pažljivije posmatrane.

Pogled na američku vojnu bazu Tule na severu Grenlanda
Pogled na američku vojnu bazu Tule na severu Grenlanda

Danska i Sjedinjene Države su 1951. potpisale sporazum kojim je na području severnog Grenlanda osnovana američka vazdušna baza Tule.

Ovo nije prvi put da se u javnosti govori o kupoprodaji ostrva Grenland.

Vilijem Henri Sevard, državni sekretar bivšeg predsednika SAD-a Abrahama Linkolna je 1860. predložio kupovinu tog ostrva, ali i Islanda, kada je sa Rusijom pregovarao o prodaji Aljaske. Takođe, 1946. posle Drugog svetskog rata – tadašnji predsednik Hari Truman ponudio je Danskoj 100 miliona dolara za Grenland, što se tumačilo geopolitičkim i strateškim značajem tog ostrva. Trumanovu ponudu Danska je tada odbila.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG