Grci 17. ovog meseca ponovo glasaju za novu vladu, koja bi na posletku mogla da odluči da li će Grčka ostati u eurozoni. Drugi parlamentarni izbori u protekla dva meseca, moraju da se održe pošto podeljene grčke političke partije nisu uspele da formiraju koaliciju. Države Evropske unije, koje su svojevremeno strahovale od panike na finansijskim tržištima, počinju da prave preliminarne planove za mogući izlazak Grčke. Ali koliko će to da košta? Uprkos tome što je nevelika, razvoj situacije u Grčkoj bi mogao da ima nesrazmeran uticaj na globalnu ekonomiju.
Grčka sa 11 miliona stanovnika i godišnjim bruto nacionalnim proizvodom od oko 300 milijardi dolara, nalazi se na 41. mestu liste industrijski razvijenih zemalja. Međutim, s obzirom da joj je dug gotovo dvostruko veći od godišnje proizvodnje, Grčka je jedna od najslabijih karika u produženoj evropskoj krizi. Sajmon Džonson, ekonomista na Pitersonovom institutu za međunarodnu ekonomiju kaže.
„Na Evropsku uniju otpada više od četvrtine svetske proizvodnje, ali je ona sebe dovela u veoma ozbiljnu i loše vođenu krizu, tako da se bojim da će posledice za mnoge zemlje biti prilično loše.“
Mnogi grčke izbore u junu vide kao referendum o oštrim merama štednje koje Evropska unija traži u zamenu za finansijsku pomoć. Ali to je referendum koji bi mogao da dovede do toga da Grčka postane prva zemlja koja napušta eurozonu.
Analitičari kažu da bi takav neprijatni razlaz mogao da dovede do poskupljenja kredita za slabije ekonomije i gurne zemlje poput Španije i Italije u dublju recesiju. Finansijske nevolje bi preko Altantika mogle da stignu i do Sjedinjenih Država i smanje američki rast čak za jedan odsto. A to je, kako kaže profesor ekonomije Piter Morisi, dovoljno da zaustvi ionako mlak američki oporavak.
„Naša ekonomija sada raste po godišnjoj stopi od svega 2 odsto. Ako tome oduzmemo još pola procenta, stići ćemo na nivo koji nije održiv. Ekonomija bi verovatno ponovo pala u recesiju.“
Uprkos minimalnim vezama sa Grčkom, analitičari kažu da bi opasnost od dvostrukog pada u recesiju najveće ekonomije na svetu, bila dovoljna da poremeti već poljuljana finansijska tržišta.
Banke koje su povezanije sa evropskom krizom, mogle bi da dožive juruš na depozite, a neke bi bile suočene sa direktnim kolapsom. Čak i azijske ekonomije u ekspanziji mogu da očekuju oštar pad, jer bi presušio izvoz na Zapad. Ironično, Morisi smatra da bi Grčkoj bilo bolje uz pažljivo vođeni izlazak iz monetarne unije, ali ne misli da će se to i dogoditi.
„Očekujem da Grci izaberu vladu koja će ih zadržati u eurozoni i sprovesti program štednje, a da će Grčka nastaviti da se kreće nizbrdo. U ovo vreme iduće godine, nezaposlenost u Grčkoj će biti 25 odsto, mnogo više od 50 odsto među omladinom, mladi stručnjaci će napuštati zemlju i Grčka će kliziti ka statusu zemlje u razvoju.“
Šef Evropske centralne banke Mario Dragi je priznao ozbiljnost krize i rekao da je sadašnji kurs Evrope „neodrživ“. Međutim, dok on traži hitne reforme, drugi tvrde da je evropski eksperiment sa zajedničkom valutom propao, dajući Grčku kao primer tog neuspeha.
Grčka sa 11 miliona stanovnika i godišnjim bruto nacionalnim proizvodom od oko 300 milijardi dolara, nalazi se na 41. mestu liste industrijski razvijenih zemalja. Međutim, s obzirom da joj je dug gotovo dvostruko veći od godišnje proizvodnje, Grčka je jedna od najslabijih karika u produženoj evropskoj krizi. Sajmon Džonson, ekonomista na Pitersonovom institutu za međunarodnu ekonomiju kaže.
„Na Evropsku uniju otpada više od četvrtine svetske proizvodnje, ali je ona sebe dovela u veoma ozbiljnu i loše vođenu krizu, tako da se bojim da će posledice za mnoge zemlje biti prilično loše.“
Mnogi grčke izbore u junu vide kao referendum o oštrim merama štednje koje Evropska unija traži u zamenu za finansijsku pomoć. Ali to je referendum koji bi mogao da dovede do toga da Grčka postane prva zemlja koja napušta eurozonu.
Analitičari kažu da bi takav neprijatni razlaz mogao da dovede do poskupljenja kredita za slabije ekonomije i gurne zemlje poput Španije i Italije u dublju recesiju. Finansijske nevolje bi preko Altantika mogle da stignu i do Sjedinjenih Država i smanje američki rast čak za jedan odsto. A to je, kako kaže profesor ekonomije Piter Morisi, dovoljno da zaustvi ionako mlak američki oporavak.
„Naša ekonomija sada raste po godišnjoj stopi od svega 2 odsto. Ako tome oduzmemo još pola procenta, stići ćemo na nivo koji nije održiv. Ekonomija bi verovatno ponovo pala u recesiju.“
Uprkos minimalnim vezama sa Grčkom, analitičari kažu da bi opasnost od dvostrukog pada u recesiju najveće ekonomije na svetu, bila dovoljna da poremeti već poljuljana finansijska tržišta.
Banke koje su povezanije sa evropskom krizom, mogle bi da dožive juruš na depozite, a neke bi bile suočene sa direktnim kolapsom. Čak i azijske ekonomije u ekspanziji mogu da očekuju oštar pad, jer bi presušio izvoz na Zapad. Ironično, Morisi smatra da bi Grčkoj bilo bolje uz pažljivo vođeni izlazak iz monetarne unije, ali ne misli da će se to i dogoditi.
„Očekujem da Grci izaberu vladu koja će ih zadržati u eurozoni i sprovesti program štednje, a da će Grčka nastaviti da se kreće nizbrdo. U ovo vreme iduće godine, nezaposlenost u Grčkoj će biti 25 odsto, mnogo više od 50 odsto među omladinom, mladi stručnjaci će napuštati zemlju i Grčka će kliziti ka statusu zemlje u razvoju.“
Šef Evropske centralne banke Mario Dragi je priznao ozbiljnost krize i rekao da je sadašnji kurs Evrope „neodrživ“. Međutim, dok on traži hitne reforme, drugi tvrde da je evropski eksperiment sa zajedničkom valutom propao, dajući Grčku kao primer tog neuspeha.
