Linkovi

Građani slabo obavešteni o ratnim zločinima, država ne sprovodi sopstvenu strategiju


“Prvi izveštaj o sprovođenju Nacionalne strategije za procesuiranje ratnih zločina“ i istraživanje javnog mnjenja “Obaveštenost građana Srbije o ratovima ’90-ih, ratnim zločinima i suđenjima optuženima za ratne zločine“ (Foto: Medijacentar Beograd, mc.rs)

Građani Srbije nedovoljno su obavešteni o ratovima u bivšoj Jugoslaviji 1990-ih godina, malo znaju o ratnim zločinima i suđenjima za ta najteža dela, a država radi malo ili ništa da se to promeni. Država Srbija gotovo ništa nije uradila na sprovođenju Nacionalne strategije za procesuiranje ratnih zločina već gotovo dve godine, rečeno je na konferenciji posvećenoj predstavljanju prvog izveštaja Fonda za humanitarno pravo o sprovođnju Nacionalne strategije, na kojoj je predstavljeno i istraživanje Demostata i dnevnika Danas o obaveštenosti građana o ratnim zbivanjima, zločinima i primeni posleratne pravde.

Nacionalnu strategiju Vlada Srbije usvojila u februaru 2016. godine, a u izveštaju FHP je navedeno da za godinu i 10 meseci od usvajanja ne samo da nije došlo do značajnog napretka u procesuiranju ratnih zločina, već se u mnogim oblastima stanje dodatno pogoršalo.

Relja Radosavljević iz FHP-a je rekao da je od donošenja strategije Grupa za praćenje, formirana tek u septembru, nije proizvela ni jedan dokument, da je od usvajanja Strategije podignuto svega osam optužnica - i to protiv osam pojedinaca za manja krivična dela - da suđenja traju nerazumno dugo, da nema napretka u oblasti procesnih prava žrtava, da je potraga za nestalim licima i dalje neefikasna, a da je saradnja sa Međunarodni tribunalom u Hagu prekinuta.

"Zabrinjava i odluka Tužilaštva da ne podigne optužnicu protiv Dragana Živanovića, komandanta 125 motorizovane brigade nekadašnje Vojske Jugoslavije u čijoj zoni delovanja su počinjeni neki od najstrašnijih zločina protiv Albanaca, jer je to bila jedina istraga pokrenuta protiv nekog osumnjičenog u činu generala", rekao je Radosavljević.

Relevantne međunarodne organizacije negativno ocenjuju napredak u procesuiranju ratnih zločina u Srbiji, rekao je Radosavljević.

Radosavljević je istakao da su, bez istinske posvećenosti i politilke volje, sve predviđene reforme osuđene na propast, a identifikovani problemi ostaju nerešeni.

"FHP upozorava da, ukoliko se u najkraćem mogućem periodu, ne preduzmu suštinski koraci, strategija će do isteka trajanja 2020. godine, ostati samo mrtvo slovo na papiru", kazao je Radosavljević i upozorio da se ne vidi ni naznaka kako će Tužilaštvo za ratne zločine da preokrene ovu situaciju.

Višnja Šijačić iz Fonda za humanitarno pravo rekla je da je proces prikupljanja podataka o sprovođenju Državne strategije nailazio na brojne prepreke - da se državni organi nisu odazivali pozivima te stručne organizacije za intervjue, da na zahteve za pristup informacijama od javnog značaja ili nisu odgovarali, ili su nepotpuno odgovarali.

Ona je podsetila na brojne kritike u izveštajima Hjuman rajts voča o sporom procesuiranju ratnih zločina, nepostojanju političke podrške i nedovoljno visokorangiranih osoba koje su procesuirane. Podsetila je i na izveštaj američkog Stejt dipartmenta o nepostojanju napretka u postizanju krivične pravde u slučaju Bitići, kao i da Srbija nije po prvi put u 10 godina poslala predstavnike na regionalnu konferenciju o postizanju pravde.

Novinarka Danasa, Jelena Diković, skrenula je pažnju na to da je Srbija jedina država u regionu u kojoj ni sa jednog suđenja za ratne zločine pred domaćim sudovima 15 godina nije objavljeno niti jedno izricanje presude, niti jednoi svedočenje. "Iako je to zakonom omogućeno, predsednik Višeg suda svaki put odbija zahteve za snimanje", rekla je ona.

Jelena Diković kaže da ne iznenađuje nezainteresovanost građana prema temi ratova i ratnih zločina, budući da postoji jaka propaganda vlasti i izvrtanje činjenica, kako od prethodnih, tako i od aktuelnih vlasti.

"Daleko smo od suočavanja s prošlošću, ne samo u Srbiji već i u čitavom regionu, i ako svi nastave da štite svoje zločine i relativizuju istoriju, može samo da dođe do novih sukoba, a ne pomirenja. Nadam se da nisam u pravu", rekla je Diković.

Istraživanje: Građani nedovoljno informisani o ratovima, zločinima i suđenjima

Na konferenciji su predstavljeni rezultati istraživanja koje je agencija Demostat uradila za potrebe dnevnog lista Danas.

Natpolovična većina od 54 odsto ispitanika tvrdi da nema potrebu za inforisanjem o suđenjima za ratne zločine, a 35 odsto je izjavilo da donekle ima potrebe, dok tek svaki deveti ispitanik (11 odsto) navodi da ima potrebu za informisanjem o tim suđenjima.

Građani se, prema rezultatima istraživanja, ratovima i suđenjima najčešće informišu putem medija - 72 odsto preko televizije, 14 odsto iz novina, 13 odsto putem interneta i jedna odsto putem radija, dok 54 odsto anketiranih smatra da RTS treba da prikazuje suđenja za ratne zločine.

O Haškom tribunalu građani Srbije imaju pretežno negativan stav, koji potkrepljuju tvrdnjama o neobjektivnosti i pristrasnosti Tribunala, uz brojne zamerke na njegov rad i u uz stav o malom doprinosu Tribunala saznavanju činjenica o ratovima tokom raspada SFRJ.

Više od polovine, 56 odsto anketiranih, tvrdi da je Tribunal neobjektivan i pristrasan, 22 odsto da je malo objektivan, 16 odsto da je osrednje objektivan, a šest odsto da je prilično ili visoko objektivan. Prosečna ocena rada tribunala je loša, i na skali od 1 do 5 iznosi 1,72.

Iako su kritični i prema radu države Srbije u vođenju postupaka za ratne zločine, kao i prema objektivnosti i nepristrasnosti tužioca za ratne zločine i sudija. No ipak, dva i po puta je više onih koji smatraju da bi u Srbiji bilo moguće pravično suđenje kosovskom premijeru Ramušu Haradinaju, nego onih koji misle da nije.

Da je Ramuš Haradinaj kriv za ono za šta se sumnjiči, smatra 64 odsto javnog anktiranih, a tek svaki stoti smatra da Haradinaj nije kriv.

Istraživanje je pokazalo da 71 odsto ispitanih zastupa stav da nije prihvatljivo aktivno učešće u političkom životu osoba koja su pravosnažno osudjene, a svega četiri odsto smatra da je prihvatljivo, dok 71 odsto ispitanika smatra da osumnjičenima za ratne zločine ne treba dozvoliti obavljanje državnih funkcija.

Istraživanje je sprovedeno ove putem intervjua "licem u lice". Upitnik je sadržao 69 pitanja, a u završnu statističku obradu su ušla 1.202 upitnika.

Celo istraživaje možete videti ovde.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG