Londonska galerija Tejt Modern u saradnji sa Nacionalnom galerijom umetnosti, ovde u Vašingtonu, prezentirala je publici izložbu Gogen: Kreator mitova.
Kustos Meri Morton ukazuje da je izložba inspirisana više Gogenom kao piscem nego kao slikarom:
„Gogen je redovno pisao eseje, osnovao je dnevni list na Tahitiju, vodio dnevnike i bio veoma interesantan hroničar. Izložba je inspirisana njegovim narativnim strategijama, načinima na koji je konstruisao jednu vrstu mitologije oko sebe i oko izvesnih – moglo bi se reći centralnih, ljudskih pitanja i ideja.“
Gospodja Morton dodaje da osnovni mitovi potiču iz zapadne literature i filozofije, ali da su protkani idejama iz ne-zapadnih izvora. Izloženi radovi tiču se univerzalnih razmatranja i pitanja, ali su takodje vanvremenski i otvoreni za interpretaciju, kaže Meri Morton, ukazujući da je skulptura Oviri dobar primer za to:
„Oviri na tahićanskom znaći divljak ili pustolov. Termin je inspirisan referencama Tahićana na zle duhove i mrtve, zvane oviri, koji hodaju u tami džungle. Ali treba naglasiti da Oviri nije božanstvo u polinežanskom panteonu. Gogen je predstavio Oviri kao zavodnicu i destruktivnu osobu, koja nogama gazi okrvavljenog vuka, dok u naručju nosi njegovo mladunče. Znači ona je nežna, a istovremeno užasavajuće destruktivna.“
Gogen se u raznim umetničkim tehnikama bavio mitološkim temama, od kojih su neke isključivo plod njegove mašte. Bio je opsednut idejom umetnika u svojstvu stvaraoca, ali i destruktivca, koji se nosi sa ličnim demonima. Čak se direktno identifikovao sa Oviri. Bio je poznat kao sanjar zaljubljen u duhovni svet:
„Mislim da je tragao za zajednicom ili kulturom definisanom kao suprotnost Parizu iz 1880-tih. Za društvom kojim ne diktira strogo buržoaski moralni kod, koje nije zahvaćeno stremljenjem ka novcu, koje nije tako materijalističko, već duhovnije, puno ljubavi”, kaže Morton.
Gogenov 'ouvre' često je fokusiran na ulogu žena u svetu i ljudskoj kulturi. Smatrao je da žene imaju duboke duhovne kvalitete koje zapadna civilizacija nije prigrlila. Pokušao je da izrazi svoj umetnički poriv sanjajući o ženama, raju i sopstvenoj ulozi u vraćanju zapadnog društva sa ruba ambisa, ka nečemu humanijem, suštinskijem, autentičnom i istinitom.
„Manao Tupapao je smatrao svojim najvažnijim delom. To je frapantno, provokativno, veoma dirljivo platno koje vas proganja. Na njemu, Gogenova haićanska supruga, Tehemana, leži naga na stomaku dok je sa strane posmatra zli duh, Tupapao.“
Linija izmedju činjenice i fikcije veoma je tanana u Gogenovoj prezentaciji sopstvenog života. On je vrlo čvrsto etabliran, ističe gospodja Morton, kao jedan od osnivača modernizma u slikarstvu, skulpturi i grafici.
„Ova izložba nije zapravo u slavu Gogena kao formalnog umetnika koji je daleko prevazilazio ograničenja zapadnog izraza.... Ona takodje nije isključivo o njemu kao radikalnom umetniku, već je o nastojanju da se postigne izvesna vrsta dubljeg značenja i to značenje ponudi drugima."
Meri Morton zaključuje da Nacionalna Galerija umetnosti želela da posetioci segnu i van fascinantnih imidža u Gogenovim radovima i otkriju poruku koju je on pokušao da prenese. Izložba Gogen: Kreator mitova biće otvorena u Nacionalnoj galeriji umetnosti ovde u Vašingtonu do 5. juna.