“Da li su Francuzi rasisti” bio je naslov članka u jednom od vodećih francuskih listova, objavljenom pošto je u časopisu ekstremne desnice “Minut,” ministarka pravde, Kristijan Tobira, poreklom iz Francuske Gijane, upoređena sa majmunom. Povela se velika rasprava u zemlji u kojoj raste popularnost ekstremno desničarskog Nacionalnog fronta, dok se broj rasističkih ispada u ovoj godini povećao za 23 odsto.
Ranije ovog meseca, na naslovnoj strani magazina “Minut”, ministarka pravde Kristijan Tobira prozvana je “bistrom kao majmun.” “Ima ponovo bananu,” dodaje list.
Vlada je otvorila zvaničnu istragu povodom incidenta. Zamenica ministra za obrazovanje, Žorž Pau-Langven nazvao je to napadom na francuske vrednosti.
“Verujem da je svima nama stalo do Republike, koja odbacuje diskriminaciju, odbija rasizam, i temelji se na načelu jednakosti svih. Stoga sve što se kosi sa tim osnovnim načelima, nanosi štetu Republici.”
Tobira, rođena u Francuskoj Gijani, meta je serije rasističkih ispada. Jedan izborni kandidat Nacionalnog fronta uporedio ju je sa šimpanzom. Izmenio se ton javne debate u Francuskoj, kaže Rejnbou Mari, ekspert za francsuku desnicu na Univerzitetu kraljice Meri u Londonu.
“U Francuskoj odavno postoji pritajeni rasizam, to može da se vidi po teškoćama sa kojim se etničke manjine suočavaju kod zapošljavanja. Rasističke izjave postaju sve otvorenije.”
Prema nekim anlitičarima sadašnje rasističke napetosti podstaknute su još 2005., posle izbijanja nereda u siromašnim imigrantskim četvrtima u Parizu i drugim francuskim gradovima. Tadašnji ministar policije, Nikola Sarkozi prevršio je meru kada je pobunjene imigrante iz severne i zapadne Afrike nazvao “šljamom.” Rejnbou Mari objašnjava da Francuska nije nikada uspela da integriše svoje doseljenike.
“Francuska se razlikuje u odnosu na Britaniju i SAD po tome što nije multikulturalna zajednica. Oni zastupaju integraciju. Oni ne priznaju razlike, pa ni očigledne razlike. Zato i nemaju politiku za rešavanje rasnih pitanja. Takva kategorija ne postoji ni po njihovom cenzusu.”
Spisateljica Prisila Lalis-Džespersen, Amerikanka koja živi sa suprugom, Francuzom u Parizu, smatra da je povećani rasizam posledica ekonomskih nedaća.
“Nezaposlenost raste. Predsednikova popularnost opada. On je sada najnepopularniji predsednik u istoriji Francuske. Francuzi takođe strepe od globalizacije, a pate i od krize identiteta.”
Predsednik Fransoa Oland je osudio napade na Kristin Tobiru. Organizacije za ljudska prava tvrde da je osuda bila isuviše mlaka, upozoravajući da su rasistički ispadi sve manje tabu tema u francuskoj javnosti.
Ranije ovog meseca, na naslovnoj strani magazina “Minut”, ministarka pravde Kristijan Tobira prozvana je “bistrom kao majmun.” “Ima ponovo bananu,” dodaje list.
Vlada je otvorila zvaničnu istragu povodom incidenta. Zamenica ministra za obrazovanje, Žorž Pau-Langven nazvao je to napadom na francuske vrednosti.
“Verujem da je svima nama stalo do Republike, koja odbacuje diskriminaciju, odbija rasizam, i temelji se na načelu jednakosti svih. Stoga sve što se kosi sa tim osnovnim načelima, nanosi štetu Republici.”
Tobira, rođena u Francuskoj Gijani, meta je serije rasističkih ispada. Jedan izborni kandidat Nacionalnog fronta uporedio ju je sa šimpanzom. Izmenio se ton javne debate u Francuskoj, kaže Rejnbou Mari, ekspert za francsuku desnicu na Univerzitetu kraljice Meri u Londonu.
“U Francuskoj odavno postoji pritajeni rasizam, to može da se vidi po teškoćama sa kojim se etničke manjine suočavaju kod zapošljavanja. Rasističke izjave postaju sve otvorenije.”
Prema nekim anlitičarima sadašnje rasističke napetosti podstaknute su još 2005., posle izbijanja nereda u siromašnim imigrantskim četvrtima u Parizu i drugim francuskim gradovima. Tadašnji ministar policije, Nikola Sarkozi prevršio je meru kada je pobunjene imigrante iz severne i zapadne Afrike nazvao “šljamom.” Rejnbou Mari objašnjava da Francuska nije nikada uspela da integriše svoje doseljenike.
“Francuska se razlikuje u odnosu na Britaniju i SAD po tome što nije multikulturalna zajednica. Oni zastupaju integraciju. Oni ne priznaju razlike, pa ni očigledne razlike. Zato i nemaju politiku za rešavanje rasnih pitanja. Takva kategorija ne postoji ni po njihovom cenzusu.”
Spisateljica Prisila Lalis-Džespersen, Amerikanka koja živi sa suprugom, Francuzom u Parizu, smatra da je povećani rasizam posledica ekonomskih nedaća.
“Nezaposlenost raste. Predsednikova popularnost opada. On je sada najnepopularniji predsednik u istoriji Francuske. Francuzi takođe strepe od globalizacije, a pate i od krize identiteta.”
Predsednik Fransoa Oland je osudio napade na Kristin Tobiru. Organizacije za ljudska prava tvrde da je osuda bila isuviše mlaka, upozoravajući da su rasistički ispadi sve manje tabu tema u francuskoj javnosti.