Kontroverza u Francuskoj povodom kupaćeg kostima koji prekriva celo telo, poznatog kao burkini, iznela je u javnost sukob u toj zemlji između sekularnog društva i muslimanske manjine, najveće po broju stanovnika u zapadnoj Evropi.
Te tenzije - neke suptilne, a neke ne – porasle su u svetlu terorističkih napada u zemlji, koja je svojevremeno bila ponosna na to što pruža dobrodošlicu imigrantima. Daleko od plaža, među stanovnicima zajednice u severnoj Francuskoj, u kojoj su džihadisti u julu ubili jednog katoličkog sveštenika, vlada strahovanje da će rapidni rast muslimanske populacije rezultirati negativnim odgovorom, na čelu sa desničarima, koje će diskretno podržavati sekularni građani, pripadnici levice.
Crkvena zvona čuju se sa stare katedrale u Ruanu, ali u nju dolazi više turista nego vernika. Ovo je moderna, sekularna Francuska i uticaj katoličke crkve slabi. Zbog toga je ubistvo starog sveštenika oca Žaka Hamela od strane dvojice džihadista u julu, bilo gotovo nemoguće shvatiti.
Platno sa likom Hamela, koje je u katedrali naslikao muslimanski umetnik simbolizuje volju muslimana i hrišćana da žive u miru jedni sa drugima.
U obližnjem mestu Sent Etjen di Ruvre, gde je Hamel ubijen, ovo je nedeljna misa u jednoj od parohija. Kongregacija je sve manja i sve starija, dok je sama crkva zapuštena.
Pre mnogo godina, u znak dobre volje, crkva je dala deo svoje zemlje za izgradnju džamiju, koja je odmah do nje.
“Neki su smatrali da je to bizarno, jer im je zemljište dato za jedan franak u to vreme. Bilo je to simbolično. To je sve. Oni su dali zemlju. Neki ljudi su govorili: ‘Sada ćemo imati džamiju i svi ti Arapi će biti ovde’. Svakako se tako razmišljalo”, kaže katolička parohijanka Antoanet Mulin.
Džamija cveta... Na molitvama u petak, oni koji ne mogu da uđu unutra, sede napolju. Lideri obe zajednice su ponosni na ovu kapiju između crkve i džamije. Ona služi kao sredstvo za prevazilaženje zabrinutosti, prelaz od strahovanja do razumevanja. Posle ubistva oca Harmela, katolici su pozvali muslimane na misu, dok su muslimani pozvali katolike na molitve u petak.
Međutim, poslednjih godina tradicionalna uloga vere u cilju nošenja sa problemima postala je povremeno predmet razdora.
“U ovoj zajednici ranije se nije diralo u verska pitanja. Razgovarali smo o bratstvu. 1980-tih govorili smo o rasizmu, ekonomskim pitanjima i slično. Istina je da su verska pitanja bila deo diskursa tokom Zalivskog rata. Tada su ljudi počeli da budu zainteresovaniji za veru”, kaže imam Mohamed Karabila.
Vlada zabrinutost da bi strahovanja zbog razlika mogla da naruše dobru volju i izazov porast antiimigrantskih osećanja desnice.
“Frustracija sa kojom neizbežno svakodnevno živimo je to što u Francuskoj ulazimo u period priprema za predsedničke izbore. Debate nisu uvek… da kažemo nisu uvek mirne. Uvredljive teme su veoma nasilne i mogle bi da nanesu rane zajednicama”, smatra Pjer Belanše, katolički sveštenik.
U Ruanu te tenzije su velikim delom prikrivene. Lokalni funkcioneri desničarskog Nacionalnog fronta odbili su da komentarišu. Ali, od napada je popularnost te stranke u anketama javnog mnjenja porasla. U crkvi gde je ubijen otac Hamel neki su uznemireni zbog tišine:
“Ne postoji primetni gnev među stanovnicima. Nema pokreta, nema ustanka. Ali ljudi će se oglasiti na izborima, to je sigurno”, izjavila je Florens Đulijani.
Predanost sekularizmu više nego katoličanstvu danas je tipična u Francuskoj. Lajtšou u katedrali u Ruanu privlači stanovnike grada. Oni se suočavaju sa izazovom kako da premoste razlike sa sve brojnijom manjinom i istovremeno održe dobru volju – ali i sekularizam - u životu.