Linkovi

Najsrećnija zemlja na svetu Finska, SAD na 19. mestu


Posetioci Letnjeg festivala u Helsinkiju, 2018.

Finska je već drugu godinu za redom rangirana kao najsrećnija zemlja na svetu u izveštajima Ujedinjenih nacija. Druge nordijske zemlje, kao i Holandija, Švajcarska, Kanada, Novi Zeland i Austrija su takodje među deset najsrećnijih prema rezultatima istraživanja sprovedenog u 156 zemalja. Južni Sudan je na dnu liste, a i druge zemlje zahvaćene ratnim sukobima su nisko na listi.

Finska je poznata po svojim dugim zimama, prelepim šumama i izdašnim programima socijalne pomoći. Ekonomija te zemlje je na nivou drugih evropskih ekonomija. Šta onda čini Fince tako srećnom nacijom?

Naša ekonomija je dobra, i ne znam možda to što smo zaista bliski prirodi?”, kaže Emilija, advokatica iz Helsinkija.

Svakako nisu u pitanju vremski uslovi.

“Klima ne može da bude razlog. Imamo tako duge i mračne zime. Možda je u pitanju nivo sigurnosti koji osećamo”, kaže Lisa Vaisanen iz Helsinkija.

Oli Vaisanen iz Helsinkija kaže da je "bezbedno, da nema konstantnog strahovanja i da se može verovati ljudima".

Osećaju sreće u Finskoj doprinose blizina prirode, bezbednost, pristupačna nega za decu, besplatno obrazovanje i veoma subvencionisana zdravstvena zaštita. Drugih deset zemalja na vrhu liste imaju slične pokazatelje.

U kojim zemljama su ljudi najmanje srećni?

Razumljivo je zašto su konfliktom pogodjene zemlje poput Južnog Sudana, Centralnoafričke Republike i Avganistana nisko na ovoj listi.

Najveći pad zabeležilii su Jemen, Indija, Sirija, Botsvana i Venecuela-

Medjutim, SAD kao najmoćnija zemlja i najveća ekonomija na svetu, nastavile su da padaju i ove godine su na 19. mestu.

U izveštaju se taj pad pripisuje i depresiji uzrokovanoj pretežno zaivisnošću - od droga ili medikamenata, kockanja i digitalnih medija.

Zemlje koje su zabeležile najveći napredak u prošloj deceniji su u centralnoj i istočnoj Evropi, podsaharskoj Africi i nekoliko u Latinskoj Americi.

Kako se meri sreća?

Izveštaj se bavio faktorima koji mogu da utiču na sreću nacije, uključujući stanje ekonomije, socijalne programe, upravljanje, zdravlje, odsustvo korupcije, velikodušnost.

Utvrdjeno je da su ljudi srećniji ako pomažu drugima, s tim da to čine po svom izboru.

Vreme provedeno na društvenim medijima se vezuje za pad sreće, posebno medju adolescentima.

Nedavne pobede populističkih kandidata bi mogle da budu rezultat njihove sposobnosti da se dopadnu nesrećnim biračima.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG