Dok se Evropska unija suočava sa brojnim problemima – od talasa imigranata do grčke dužničke krize, glasovi evroskeptika su sve glasniji u članicama Unije – od Britanije i Francuske, preko Danske do Grčke. Da li će inicijative kao što je planirani referendum u Britaniji o mogućem izlasku iz EU obeshrabriti Srbiju i njene susede u želji da se pridruže Uniji? Helena Djordjević je o tome razgovarala sa ekspertima za Evropu, ali i Najdželom Faražom, liderom Stranke za nezavisnost Velike Britanije – UKIP-a, koji je nedavno posetio Vašington, u organizaciji konzervativne fondacije Heritidž.
Izlazak iz EU je centralni element platforme UKIP-a, čiji je harizmatični i kontroverzni lider Najdžel Faraž u Evropskom parlamentu nedavno glasno navijao za izlazak Grčke iz evrozone. Faraž tvrdi da je grčka kriza promenila stav čak i britanskih levičara, koji tradicionalno podržavaju evropski projekat.
“Pošto smo videli šta se dešava sa Grčkom, kako se zemlja zastrašuje, njen referendum u suštini ignoriše i poništava, to je probudilo demokratski duh levog centra britanske politike… Sa buđenjem te svesti levo od centra i snažnim osećajem mnogih konzervativaca da bi trebalo da donosimo sopstvene zakone u svom parlamentu, i da regulatorni režim EU suviše guši poslovanje, mislim da imamo stvarne šanse na referendumu”, ističe Najdžel Faraž u razgovoru za Glas Amerike.
Dok će Britanci glasati o izlasku iz EU, zemlje Zapadnog Balkana, medju kojima je i Srbija, i dalje vide svoju budućnost u Uniji. Faraž misli da je to greška.
“Samo pogledajte svoju istoriju. Setite se kad smo prošli put u Evropi odlučili da imamo nad-nacionalnu državu, da li joj ime, zastavu, himnu, policiju, vojsku i predsednika. Kako smo je nazvali? Jugoslavija. Kako se završio taj projekat? Užasnim, građanskim ratovima u kojima su stradale stotine hiljada ljudi. Poenta je – ne možete stvarati federaciju država ako ne postoji pristanak građana za to. Svi su dokazi da u Evropi taj pristanak ne postoji – zapravo se vidi da taj projekat ljubavi i mira, osmišljen da nas sve spoji, sada zapravo cepa Evropu od severa do juga a mnoga stara neprijateljstva izbijaju na površinu”.
Međutim, Frensis Burvel, potpredsednica Atlantskog saveta za evropska pitanja, podseća na prednosti Unije za nove članice.
"Srbija nije Britanija. To je mnogo manja zemlja koja bi imala čak manji uticaj u međunarodnim odnosima i, s obzirom na svoj strateški položaj, bojim se da bi bila prilično izolovana, ako se ne pridruži Uniji. Ne zaboravimo finansijski aspekt. Građani Srbije će moći da uživaju u slobodnijem putovanju, a jednog dana će moći da rade bilo gde u EU gde žele. Takođe je istina da će godinama, kao zemalja kandidat, a zatim nova članica, Srbija dobijati pomoć iz evropskih strukturnih programa. Ja bih se ugledala na to što je, na primer, Poljska uradila sa tim novcem – a to je izgradnja izuzetno snažne infrastrukture”.
Rodžer Helmer, poslanik Evropskog parlamenta, bivši Torijevac koji je 2012. prešao u Faražovu stranku - ne vidi prednosti Unije.
“Pozvao bih ljude u Srbiji i drugim zemljama Balkana da pogledaju šta se dogadja sa EU. Da li mislite da je korpucija eliminisana, a uspostavljena vladavina prava u Hrvatskoj zato što je postala članica? Da li kad pogledate Grčku pomislite – baš se isplati biti u evrozoni… Situacija u Grčkoj je šokantna, ogromna humanitarna katastrofa je u toku a ne možemo kriviti samo Grke. Možda su mogli da nešto urade bolje, možda su Nemci mogli nešto bolje, ali osnovni problem je zajednička valuta….Ne ulazite slepo u Uniju na osnovu onoga što ste mislili o njoj pre 20 godina. Moj savet Srbiji i drugim zemljama je – budite dobri susedi, budite kooperativni, uspostavite sporazum o slobodnoj trgovini, jer povlastice koje dobijate se prvenstveno odnose na slobodnu trgovinu, a članstvo u praksi znači da odustajete od demokratije”.
Fren Burvel, pak, kaže da zemlje članice moraju da budu svesne da deo svog nacionalnog suvereniteta prenose na zajedničke evropske institucije.
“Kada se učlanite u EU, više niste zaista suverena zemlja. To se posebno odnosi na evrozonu, a od novih članica se očekuje da će joj se u jednom trenutku priključiti. Ulazite u Uniju radi bezbednosti, uključenosti u širu zajednicu, prosperiteta, ali to znači da se mnoga pravila donose konsenzusom, pa i glasanjem svih članica u Briselu. Na primer, Srbija će biti relativno mala zemlja u Uniji i imaće svoje mesto za stolom, komesara, malu parlamentarnu delegaciju. Ponekad će biti nadglasana i moraće da to prihvati, ali će drugi put imati značajne prednosti, a njeni građani mnogo više opcija na raspolaganju zahvaljujući tom članstvu.”
Analitičar Stratfora, Adriano Bosoni, smatra da je EU i dalje privlačna za zemlje Zapadnog Balkana zbog strukturnih fondova.
"Treba da imamo na umu da, uprkos evropskoj krizi, EU i dalje šalje novac zemljama kandidatima, on dolazi uz ekspertizu i pomoć u razvoju snažnih institucija i jake ekonomije, dolazi uz strane investicije, tako da mislim da Srbija i njeni susedi i dalje streme ka ulasku u Uniju. Međutim, to se neće desiti brzo. Postoji određeni zamor od proširenja u Evropi, tako da ne verujem da će se Srbija pridružiti EU u ovoj deceniji”.
Bosoni, međutim, dodaje da ni Unija ne može da podrazumeva da će evropske aspiracije Srbije i njenih suseda trajati neograničeno, i da zato mora da joj pruža pomoć i ohrabrenje narednih godina.