Španija je u poslednje vreme zvezda u usponu u evrozoni – njeni pozitivni pokazatelji iznenadili su mnoge. Zapošljavanje u uslužnom sektoru beleži najveći rast u poslednjih 8 godina. Medjutim, dok se ekonomski rizici smanjuju, politički se povećavaju. Predsednik Katalonije Arturo Mas zakazao je u septembru vanredne izbore, koje mnogi smatraju indirektnim glasanjem o napuštanju Španije. Ta ideja je neprihvatljiva za španskog premijera Marijana Rahoja:
„Niko neće pretvoriti gradjane Katalonije u strance u njihovoj sopstvenoj zemlji, a to je ono što neki pokušavaju da urade.“
U drugim zemljama, situacija je stabilna i podaci, na primer u Nemačkoj, pokazuju postojani rast u poslednjih 27 meseci. Indikatori za evrozonu u celini su slični, a nastupilo je i znatno olakšanje u pogledu mogućnosti da Grčka bankrotira. Medjutim, s druge strane kompanije širom evrozone smanjuju cene još od početka 2012.
Analitičar Bil Blein kaže da su dva pitanja na vrhu liste problema evrozone:
„Politička pitanja o kojima treba razmišljati su - kakve će biti posledice izbora u Španiji, a zatim u Francuskoj. Takodje, šta će se desiti sada kada evro više ne gubi vrednost tako dramatično. Da li će to uticati na usporavanje oporavka?“
Smanjena vrednost evra je naime olakšavala izvoz zemljama evrozone.
Mada većina privrednika smatra da je evrozona sada svetla tačka u globalnoj ekonomiji, šef Evropske centralne banke Mario Dragi je već upotrebio svoje glavno oružje – takozvano finansijsko ublažavanje, odnosno otkup obveznica, i za eventualne buduće probleme mu ne ostaje mnogo municije.