Oružani napadi u Francuskoj na jevrejsku školu i francuske padobrance, najpre su pokrenuli govorkanja da je reč o desničarskom ekstremizmu. Policija je tek potom utvrdila da ih je izvršio islamski ekstremista. Čak su i mnogi eksperti najpre sumnjičili desnicu, koja je možda i neočekivano počela da se prepliće sa radikalnim islamom.
Bio je to užasan šok za ljude u čvrsto povezanoj jevrejskoj zajednici na jugozapadu Francuske. Dok su đaci u ponedeljak ujutru pristizali u jevrejsku školu, napadač je zaustavio motocikl, počeo da puca i ubio rabina, dva njegova sina i devojčicu. Svega nekoliko dana posle dva obližnja napada na francuske vojnike severnoafričkog i karipskog porekla, ovaj incident je mnoge ljude, uključujući i stručnjake, naveo na zaključak da je napadač desničarski ekstremista – koji se protivi imigraciji i manjinskim grupama.
Takva gledišta su proteklih decenija u Evropi postala popularnija, a neki od takvih stavova su postali i deo glavne političke struje u nekim zemljama, među kojima je i Francuska. Ali analitičari su takođe istakli mogućnost da je iza oružanih napada naizgled suprotna forma radikalizma - islamski ekstremizam. To je zapazio i sociolog i stručnjak za ekstremizam na londonskom Kings koledžu, Marat Šterin.
„Zaključio sam da je zaista neobično da se dve verzije događaja smatraju mogućim, premda je, kao što ste rekli, desničarska teorija u očima većine ljudi bila prihvatljivija.“
Mnogi su spekulisali da je ton francuske predsedničke predizborne kampanje, sa drečavim izjavama o imigraciji i manjinskim grupama, doprineo atmosferi koja je dovela do nasilja. I dok su žrtve oplakivane na komemorativnim službama, Marat Šterin kaže u retrospektivi da teza o desničarskom nasilju ne bi trebalo da bude toliko neobična, s obzirom da su u Francuskoj takvi stavovi legitimni.
„Imate vrlo neobičnu situaciju u kojoj je desničarsko nasilje, kako mi izgleda, u Francuskoj manje verovatno, uprkos tome što je desničarski ekstremizam prilično legitiman i što se smatra potpuno zakonitim. Prema mom shvatanju, u zemljama u kojima se desničarski pogledi izražavaju otvoreno, manja je verovatnoća da će biti izraženi i nasilno.“
Napad u jevrejskoj školi je mnoge ljude posebno uznemirio, pre svega zbog toga što su tri žrtve deca. Ali taj napad je bio u skladu sa modelom napada na jevrejske ciljeve u Francuskoj.
O tome putem skajpa govori i Metju Gudvin, sa Notingemskog univerziteta.
„Jedan od čudnih i zabrinjavajućih faktora u pogledu antisemitizma je to što on prevazilazi podelu između politički inspirisanih ekstremista, kao što su oni sa krajnje desnice, i radikalnih, nasilnih islamista, koji su posebno gnevni zbog problema oko Bliskog istoka i tako dalje.“
Muškarac koji je navodno izveo oružane napade je u četvrtak rano ujutru poginuo u pucnjavi sa policijom, u stanu u kojem je bio opkoljen više od 30 sati. On je Muhamed Merah, francuski državljanin alžirskog porekla, koji je tvrdi da je sledbenik severnoafričkog ogranka Al-kaide. Vlasti kažu da je po svemu sudeći ciljao na vojnike da bi se osvetio za delovanje francuske armije u islamskim zemljama i da je možda odabrao vojnike arapskog porekla, jer ih je smatrao izdajnicima. Takođe veruju da je moguće da je došao u jevrejsku školu razgnevljen izraelskom politikom.
Šta god da je motiv, njegove akcije su izazvale rasprostranjenu tugu i solidarnost različitih etničkih i verskih zajednica u Francuskoj i van Francuske i određeno preispitivanje načina na koji otvoreno društvo može da se sačuva od ispada ekstremnih ideologija, bez obzira odakle potiču.