Evropska centralna banka nije promenila osnovnu kamatnu stopu, uprkos tome što njen predsednik Mario Dragi kaže da se „povećava opasnost“ za ekonomski rast u eurozoni.
Banka je danas zadržala osnovnu kamatu na rekordno niskoj stopi od 1 odsto, uprkos pozivima evropskih bankara i finansijskih analitičara da se kamata smanji da bi se podstakla ekonomija na kontinentu. Sedamnaest članica eurozone se bore da reše dužničku krizu svojih vlada, dok rastu brige zbog ugroženih španskih banaka i mogućnosti da Grčka izađe iz monetarne unije.
Britanija je saopštila da su se premijer Dejvid Kameron i američki predsednik Barak Obama u sinoćnjem telefonskom razgovoru saglasili da je državama eurozone potreban „hitan plan“ za rešenje krize – koja je već zašla u treću godinu – za obnavljanje poverenja investitora i jačanje eura. Predsednik Evropske centralne banke Mario Dragi kaže da je ekonomski razvoj u eurozoni „i dalje slab“ i da je „povećana neizvesnost“, što se odražava na poverenje poslovnih ljudi i potrošača. Ipak, Dragi predviđa da će narednih meseci doći do postepenog poboljšanja.
Banka inače nije promenila svoju prognozu ekonomskog rasta, saopštivši da bi ekonomija eurozone ove godine mogla da se poveća za 0,5 odsto. U međuvremenu, španska bankovna kriza i dalje nema rešenje. Španski ministar finansija Luis de Gvindos je izjavio da će vlada za dve nedelje odlučiti kako da finansira dokapitalizaciju španskih banaka u iznosu od 100 milijardi.
Španija bi mogla da zatraži neku vrstu paketa spasa od okolnih država, koje su u protekle dve godine već izdvojile milijarde dolara za spasavanje Grčke, Portugala i Irske. Grčki birači izlaze na ponovljene parlamentarne izbore 17. juna, s obzirom da zbog podeljenih glasova na prošlomesečnim izborima razjedinjene političke stranke nisu uspele da formiraju koalicionu vladu.
Banka je danas zadržala osnovnu kamatu na rekordno niskoj stopi od 1 odsto, uprkos pozivima evropskih bankara i finansijskih analitičara da se kamata smanji da bi se podstakla ekonomija na kontinentu. Sedamnaest članica eurozone se bore da reše dužničku krizu svojih vlada, dok rastu brige zbog ugroženih španskih banaka i mogućnosti da Grčka izađe iz monetarne unije.
Britanija je saopštila da su se premijer Dejvid Kameron i američki predsednik Barak Obama u sinoćnjem telefonskom razgovoru saglasili da je državama eurozone potreban „hitan plan“ za rešenje krize – koja je već zašla u treću godinu – za obnavljanje poverenja investitora i jačanje eura. Predsednik Evropske centralne banke Mario Dragi kaže da je ekonomski razvoj u eurozoni „i dalje slab“ i da je „povećana neizvesnost“, što se odražava na poverenje poslovnih ljudi i potrošača. Ipak, Dragi predviđa da će narednih meseci doći do postepenog poboljšanja.
Banka inače nije promenila svoju prognozu ekonomskog rasta, saopštivši da bi ekonomija eurozone ove godine mogla da se poveća za 0,5 odsto. U međuvremenu, španska bankovna kriza i dalje nema rešenje. Španski ministar finansija Luis de Gvindos je izjavio da će vlada za dve nedelje odlučiti kako da finansira dokapitalizaciju španskih banaka u iznosu od 100 milijardi.
Španija bi mogla da zatraži neku vrstu paketa spasa od okolnih država, koje su u protekle dve godine već izdvojile milijarde dolara za spasavanje Grčke, Portugala i Irske. Grčki birači izlaze na ponovljene parlamentarne izbore 17. juna, s obzirom da zbog podeljenih glasova na prošlomesečnim izborima razjedinjene političke stranke nisu uspele da formiraju koalicionu vladu.