Prezadužena Grčka je suočena sa konačnom odlukom o novim oštrim merama štednje, kojim bi se ublažila neizvesna finansijska situacija i država spasla da idućeg meseca ne ode pod stečaj.
Grčki poslanici iz socijalističkih, konzervativnih i ekstremno desničarskih političkih partija, sastali su se danas da razmotre plan od 50 strana dogovoren sa međunarodnim kreditorima zemlje. Taj plan obuhvata smanjenje minimalnih plata za oko 20 odsto, jednog dela penzija za 15 odsto i ukidanje 15 hiljada radnih mesta u državnim službama.
Grčki radnici su juče organizovali jednodnevni generalni štrajk protiv tog plana. Međunarodni kreditori – Evropska unija, Evropska centralna banka i Međunarodni monetarni fond – traže da sve podeljene grčke partije usvoje plan štednje, da ne bi mogle da odustanu od smanjenja troškova kada, verovatno u aprilu, bude izabran novi parlament.
Bez takvog sporazuma, kreditori kažu da Grčkoj neće odobriti novi paket pomoći u iznosu od 170 milijardi dolara, drugi u protekle dve godine. To je novac koji je vladi u Atini potreban da bi mogla u martu da isplati kreditne obaveze u iznosu od 19 milijardi dolara da ne bi otišla pod stečaj.
Novinske agencije prenose da bi u slučaju da plan bude usvojen i privatni kreditori otpišu 130 milijardi grčkog duga, Evropska centralna banka mogla dodatno da ublaži dužničke nevolje zemlje i prihvati da joj Grčka vrati manje nego što duguje. Evropski lideri su sve nestrpljiviji zbog jednonedeljnog otezanja dogovora Grčke sa kreditorima i izražavaju bojazan da bi kašnjenje sa otplatom duga moglo da dovede do odlaska Grčke iz eurozone i novog meteža na finansijskim tržištima u svetu. Nemačka kancelarka Angela Merkel traži da Grčka reši svoje finansijske probleme, ali kaže da se ne zalaže za odlazak Grčke iz eurozone i da ne misli da će se to dogoditi.