Dvadeset tri zemlje članice Evropske unije potpisale su istorijski sporazum o bližoj saradnji u odbrani. Pakt, poznat kao Trajna strukturna saradnja (PESCO) pravno obavezuje zemlje potpisnice da učestvuju u projektima odbrane, kao i da povećaju ulaganje u odbranu i učešće u snagama za brzo delovanje.
Pakt su potpisale sve zemlje EU osim Velike Britanije, koja je na putu izlaska iz bloka do 2019, Danske, Irske, Portugala i Malte.
To je podržano fondom od 5,8 milijardi za kupovinu oružja, plus dodatnim sredstvima za operacije i novem iz budžeta EU za istraživanje na polju odbrane odbrane.
Lideri su pozdravili sporazum kao istorijsku prekretnicu za EU.
"Moram da kažem da sam tražila od vas svih da potpišete nešto što je samo pre godinu dana većina od nas i većina ostatka sveta smatrala nemogućim da se postigne. Tako da primam ovu informaciju sa puno zadovoljstva, ali takođe i sa osećajem odgovonosti. Ovo je početak našeg zajedničkog posla", rekla je šefica za spoljnu politiku i bezbednost EU, Federika Mogerini, tokom ceremonije potpisivanja u ponedeljak u Briselu.
Pristalice sporazuma kažu da će pakt okončati vrstu nedostataka viđenih tokom intervencije u Libiji 2011. godine, kada su se evropski saveznici oslanjali na pomoć Sjedinjenih Država u vazdušnim snagama i municiji.
Tri godine kasnije, ruska invazija Krima ubedila je mnoge evropske lidere da postoji potreba bliže saradnje u odbrani.
"Nije uspelo u prošlosti. Postoji prozor mogućnosti koji su sada ugrabili, vođeni dominantno Nemačkom i Francuskom, za izgradnju ove grupe od 23 (zemlje) koje žele da se još bliže integrišu", rekla je Sofija Beš, analitičarka za bezbednost i odbranu u Centru za evropske refome iz Londona.
Na ivici
Taj prozor mogućnosti otvorio se zahvaljujući širim političkim snagama, prevashodno nakon izbora Donalda Trampa za predsednika SAD 2016. godine. Tokom kampanje, on je nazvao NATO "zastarelim" i zahtevao od saveznika da više urade na svojoj odbrani. Iako je od onda ponudio ponoć savezu, sumnje su nastavile da žive u Briselu.
"Postoji snažno osećanje u Evropi da Amerika više neće biti tu da ih spasava i da moraju da se uozbilje, da moraju sami da odrastu na polju odbrane. Onda na drugom mestu, imali su Bregzit. Velika Britanija je uvek bila kritički nastrojena prema integraciji evropske odbrane na nivou EU", kaže Beš.
Velika Britanija bi trebalo da izađe iz EU 2019. godine. Njen ministar inostranih poslova, Boris Džonson, obećao je da će podržati pakt EU u ponedeljak, rekavši novinarima "mi mislimo da su to obećavajuće ideje i podržaćemo ih".
PESCO pakt ima za cilj da unapredi evropsku saradnju na polju bezbednosti ispod nivoa zajedničke odbrane, koji je pokriven Članom 5 NATO-a, kaže analitičarka Beš.
"Predstavnici NATO-a kažu da zapravo ne vide rizik dupliciranja, da ne vide rizik suvišnosti. Oni vide potrebu da evropske zemlje troše više na odbranu i da rade tešnje između sebe".
Analitičari kažu da Britanija sada strahuje da će biti istisnuta između NATO-a i Evropske unije. Brisel je najavio da bi Britanija možda mogla da pristupi EU projektima pod PESCO-om, ali samo ako obezbedi adekvatna sredstva i ekspertize.