Taj potez je pozitivno ocenjen i u Sarajevu i u Briselu, ali ipak na putu ka Evropi, BiH čekaju ozbiljne prepreke.
Dvadeset jednu godinu posle završetka rata u Bosni, njeni lideri su se obavezali da će raditi na tome da zemlju odvedu u Evropsku uniju.
“Ovo će biti godina velikih reformi u BiH i verujte nam, nećemo se zaustaviti. Želimo da dostignemo susede na evropskom putu”, izjavio je Dragan Čović, predsedavajući Predsedništva BiH.
Diplomate u Briselu toplo su pozdravile bosansku aplikaciju.
“S obzirom da smo u neposrednom komšiluku, postoji velika energija i želja da zajedničkim i napornim radom prilagodimo društvo, ekonomiju, institucije i sisteme vaše zemlje evropskim standardima, i kao državljani EU imamo odgovornost prema tome”, ističe Federika Mogerini, visoka predstavnica EU za spoljnu politiku.
Obe strane međutim priznaju da je bosansko članstvo u EU udaljeno nekoliko godina, ističe analitičar Džejms Ker-Lindsi iz Londonske škole za ekonomiju.
“Došlo je do poboljšanja na mnogim poljima, ali situacija u zemlji je i dalje vrlo, vrlo loša i mislim da EU vidi to kao dobru priliku da pogura proces pomirenja”.
Vest o podnošenju molbe za članstvo u Sarajevu je pozitivno dočekana.
“Definitivno mislim da je rešenje za celo čovečanstvo ujedinjenje, a ne segregacija. Zbog toga smatram da je ovo veliki pomak za nas”, kaže Sarajlika Nedžla Šehić.
Ali, ima i skeptičnih.
“Sa ovim mentalitetom i našim političarima, mislim da to nećemo da doživimo”, smatra njen sugradjanin Bajazit Šošić.
Uprava Bosne i Hercegovine, prema Dejtonskom sporazumu koji je 1995. godine potpisan uz posredovanje Sjedinjenih Država, podeljena je između Federacije Bosne i Hercegovine u kojoj žive Hrvati i Bošnjaci, i Republike Srpske sa većinski srpskim stanovništvom. Ukoliko Bosna želi da se pridruži Evropskoj uniji, to će morati da se promeni, kaže Ker-Lindsi.
“Bošnjačka zajednica pokušava da centralizuje vlast što je više moguće. Njima se ne dopada što bosanski Srbi imaju svoj identitet. U međuvremenu, bosanski Srbi ljubomorno brane svu vlast koju imaju i ne žele da se odreknu toga čak ni u ime priključenja Evropskoj uniji”.
Više od milion Bosanaca napustilo je zemlju tokom rata. I dok se Evropa bori sa trenutnom izbegličkom krizom, diplomate u Briselu smatraju da je bosanski zahtev za prijem potvrda osnovnih evropskih principa – mira i pomirenja.