Linkovi

Eskalira američka kritika Rusije, sankcije ostaju na snazi


Američki državni sekretar Reks Tilerson obraća se novinarima pre sastanka u sedištu NATO-a u Briselu, 31. marta 2017. (AP Photo/Virginia Mayo, Pool)

Kriticizam Trampove administracije spram Moskve eskalirao je u petak, kada je dvoje najviših zvaničnika oštro kritikovalo ruski odnos prema Ukrajini i ponovilo obećanje da američke sankcije ostaju na snazi.

Tokom svoje prve posete ministarskom sastanku NATO-a u Briselu, državni sekretar SAD Reks Tilerson optužio je Rusiju za "agresiju" u Ukrajini i rekao svojim kolegama da je njihova alijansa fundamentalna u borbi protiv nenasilne, ali povremeno i nasilne, ruske agitacije u regionu.

On je takođe rekao da američke sankcije protiv Moskve ostaju na snazi, sve dok ne se ne preokrenu akcije koje su ih izazvale. Vašington je uveo sankcije kao odgovor na rusku aneksiju poluostrva Krim 2014. godine i proširio ih kada je Moskva počela da pruža vojnu pomoć pororuskim separatistima na istoku Ukrajine.

Tilersonova ranija retorika spram Rusije je bila više pomirljiva. Nakon njegovog prvog sastanka sa ruskim ministrom inostranih poslova, Sergejom Lavrovom, na marginama sastanka Grupe 20 ekonomski najrazvijenijih zemalja u Bonu u februaru, Tilerson je rekao da SAD žele da pronađu "nove zajedničke osnove" sa Rusijom i da "očekuje" iskrenu predanost smirivanju nasilja u Ukrajini, kao deo sporazuma iz Minska iz 2015.

Ambasadorka SAD u Ujedinjenim nacijama, Niki Hejli, čija je uloga podređena Tilersonu, slično je kritikovala rusku "agresiju" i obećala zadržavanje američkih sankcija, u svom obraćanju Savetu bezbednosti UN, 2. februara.

Američki sekretar odbrane, Džim Matis, takođe je verbalno napao Rusiju u petak. U skladu sa terminologijom koju je koristio u februaru, Matis je novinarima u Londonu rekao da je rusko "kršenje" međunarodnog prava sada "pitanje evidencije - od toga šta se desilo sa Krimom, do drugih asepakta njihovog ponašanja", poput mešanja u izbore drugih ljudi - što se verovatno odnosilo na američke optužbe u vezi sa ruskim mešanjem u američke predsedničke izbore 2016.

Stariji ruski zakonodavac, Aleksej Puškov, nije zadivljen američkim verbalnim napadima. U svom tvitu u petak, on je rekao da nova administracija SAD "zvuči kao ona stara - Matis se ne razlikuje od (bivšeg sekretara odbrane Eša) Kartera, Tilerson priča o 'ruskoj agresiji'. (Barak) Obama i (Hilari) Klinton mora da su srećni".

Agencija Blumberg je javila da je Matisov govor o Rusiji bio dobro primljen kod NATO zvaničnika.

Bivši generalni sekretar NATO-a, Anders Fog Rasmusen (levo) i njegov bivši zamenik Aleksadner Veršbog (u centru) učestvuju u raspravi na Forumu Hadson instituta u Vašingtonu, 30. marta 2017.
Bivši generalni sekretar NATO-a, Anders Fog Rasmusen (levo) i njegov bivši zamenik Aleksadner Veršbog (u centru) učestvuju u raspravi na Forumu Hadson instituta u Vašingtonu, 30. marta 2017.

Ali, prethodni generalni sekretar NATO-a, Anders Fog Rasmusen, rekao je za servis na persijskom jeziku Glasa Amerike da veruje da Trampova administracija treba da ide dalje. Nakon razgovora na Forumu Hadsonovog instituta iz Vašingrona u četvrtak, Rasmusen je rekao da SAD treba da "pooštravaju" svoje sankcije u znak odgovora da ono što ne nazvao nastavljenom ruskom destabilizacijom istočne Ukrajine.

Video (engleski jezik): Bivši generalni sekretar NATO-a, Anders Fog Rasmusen govori o američkim sankcijama

Tilerson i Matis nisu u svojim obraćanjima pomenuli ruske planove za veću prodaju oružja Iranu, zbog čijih pretnji upućenim SAD ili saveznicima na Bliskom istoku strahuje Trampova administracija.

Ruski zakonodavac, koji je na čelu Komiteta za bezbednost gornjeg doma parlamenta, Viktor Ozerov, posetio je Iran u novembru i rekao novinarima da je Teheran u razgovorima o kupovini ruske vojne opreme vredne 10 milijardi dolara. Ozerov je rekao da će bilo kakva ruska isporuka konvencionalnog oružja Iranu verovatno morati da čeka do 2020, kada ističu restrikcije Ujedinjenih nacija na prodaju oružja Iranu.

Moskva je preduzela krupne korake ka unapređenju vojne saradnje sa Teheranom pre Ozerovog saopštenja, isporučivši Iranu S-300, napredni protivvazdušni raketni sistem, prošle godine.

Zvaničnici SAD oglasili su alarm zbog rusko-iranskog sporazuma o oružju, sudeći po Vašington fri bikon njuz sajtu. Taj sajt je citirao zvaničnika Stejt dipartmenta koji je rekao da oni dugo rade iza scene kako bi ubedili Moskvu da ne prodaje oružje Iranu.

Bivši zamenik generalnog sekretara NATO-a, Aleksandar Veršbov, koji je takođe govorio u četvrtak na vašingtonskom forumu, rekao je za perijski servis Glasa Amerike da ne misli da samo američke sankcije mogu da spreče Rusiju da naoružava Iran.

Video: Bivši zamenik generalnog sekretara NATO, Aleksander Veršbov, govoro i američkim sankcijama i Rusiji

"Da bi bile efikasne, SAD bi trebalo da usvoje zajednički pristup sankcijama sa Evropom", rekao je Veršbov. "Dok sankcije uvedene Rusiji zbog Ukrajine mogu da pokriju rusku odbranu kao i finansijski sektor, ciljanje dodatnih sankcija protiv Moskve specijalno zbog Irana bi mogao da ne bude lak zadatak za dogovaranje sa Evropom, s obzirom na njenu želju da ne ugrozi Nuklearni sporazum sa Iranom".

Iran je pristao da obuzda aktivnosti koje vode ka proizvodnji nuklearnog oružja kao deo sporazuma iz 2015. godine sa svetskim silama, koje su se složile da zauzrvat ublaže sankcije Iranu.

XS
SM
MD
LG