Pre više od 30 leta, umro je kralj roka, Elvis Prisli. U januaru ove godine je obeleženo 75 godina od njegovog rodjenja, a u dva vašingtonska muzeja, nedavno su otvorene izložbe o Elvisovom životu.
Baš kao i njegovo ime i muzika, decenijama kasnije, i njegov lik je veoma prepoznatljiv. Elvisovo lice se može videti na najrazličitijim predmetima – od kutija za ručak do poštanskih markica.
“Ovo je originalni crtež za markicu Marka Stacmana, koju je pošta izdala 1993. Do sada je prodato 500 miliona komada i to je najprodavanija markica u istoriji američke pošte”, pokazuje kustos Nacionalne galerije portreta, Voren Peri i dodaje, “Moguće je da je Elvis jedna od najprepoznatljivijih osoba u istoriji čovečanstva.”
Elvis je i posle svoje smrti 1977, služio kao inspiracija umetnicima – i mladim i starim.
“Ljudi su posle njegove smrti koristili Elvisov lik u različitim situacijama – Elvis kao vojnik, Elvis kao patriota, Elvis kao dečak koji je voleo svoju majku”, priča Peri.
I naravno, Elvis kralj rokenrola, koji je živeo u palati i uživao u skupim automobilima i lagodnom životu.
“Pokušali smo da ovde u Nacionalnoj galeriji portreta odamo počast Elvisu na njegov 75. rodjendan na jedan zabavniji način, da ga slavimo kroz umetnička dela, a ne kroz negativne i zlonamerne radove”, objašnjava Peri.
U Muzeju novinarstva, televizijski i novinski naslovi, centralna su tema izložbe pod nazivom “Elvis! His Groundbreaking, Hip-Shaking, Newsmaking Story”.
“Ova postavka prikazuje kakvu su ulogu odigrali mediji u Elvisovoj karijeri”, kaže Peti Rul, koja je napisala tekstove za ovu izložbu. Ona objašnjava da kritičari nisu uvek bili na Elvisovoj strani.
“Govorili su da nema telenta. ‘Njujork Tajms’ je pisao da je vulgaran i da njegovi pokreti pripadaju bordelima. Posle toga je otišao u Holivud, gde kritičari nisu bili veliki ljubitelji njegovih filmova; medjutim, publika ga je toliko volela da su njegovi koncerti u Las Vegasu 1969. bili najrasprodatiji koncerti u istoriji.”
Koncert 1972, na kojem je nosio havajsko odelo, bio je bitan za medijsku istoriju.
“Njegov nastup ‘Aloha’ na Havajima, bio je prvi koncert koji je televizija uživo prenosila u više od 40 zemalja”, priča Rul i ističe da je taj koncert pratilo više od milijardu i po ljudi.
Mnogi eksponati, koji su pozajmljeni iz Elvisove kuće, “Grejslenda”, predstavljaju njegov privatni i profesionalni život. Elvis je regrutovan 1957. i odslužio je 2 godine u vojsci, a neki od predmeta prikazuju njegov vojnički život. Kada je nekoliko godina kasnije upoznao predsednika Niksona, nosio je somotsku jaknu, koja je takodje izložena.
“Ušao je u Belu kuću i rekao da želi da upozna predsednika. Obezbedjenje je bilo zaprepašćeno, ali su ga ipak uveli da upozna Niksona. Želeo je da se uključi u borbu protiv droge”, kaže Peti.
Bedž koji je postavljen u vitrini muzeja je uspomena na taj susret. Ironično, Elvis je umro od prekomerne doze kombinacije nekoliko lekova.
Rul objašnjava da Elvis interesuje ljude čak i 30 godina posle svoje smrti.
“Plašili smo se da će ovo biti zanimljivo samo odredjenoj generaciji, bejbi bumerima koji su odrasli uz Elvisovu muziku, medjutim i mnogo mladih dolazi na izložbu.”
Neki od njih čak i slušaju njegovu muziku.