Linkovi

Ekonomska saradnja Srbije i Hrvatske mnogo bolja od političke


Predsednici Srbije i Hrvatske, Aleksandar Vučić i Kolinda Grabar Kitarović rukuju se tokom susreta u Zagrebu, 12. februar 2018.

O poremećenim, pre svega političkim odnosima između Srbije i Hrvatske toliko se pre odlaska Aleksandra Vučića u Zagreb pričalo, da su gotovo neopaženo prošle priče o sve boljoj privrednoj saradnji i vrlo dobrim ekonomskim odnosima.

Ako bi neko o srpsko-hrvatskim ekonomskim odnosima sudio na osnovu političkih relacija dve zemlje - verovatno bi se dosta prevario. Posle Bosne i Hercegovine, Srbija među zemljama regiona ima najbolje privredne odnose sa Hrvatskom, a kako kažu direktorka Sektora za međunarodne ekonomske odnose Privredne komore Srbije Jelena Jovanović, trend rasta je primetan i poslednje dve godine za redom se beleži se suficit u spoljnotrgovinskoj razmeni sa Hrvatskom:

"U 2017. godini ukupna robna razmena je prešla milijardu evra. Tačno je iznosila milijardu i 27 miliona evra. Naš suficit je 74,4 miliona, što je, ako gledamo vremensku seriju od 10 godina, znači 2007-2017 godina, ukupna spoljnotrgovinska razmena je porasla skoro duplo. Ako je izvoz - porastao za više od 17 procenata, uvoz je porastao za više od deset procenata".

Konsultant za strane investicije Bogdan Petrović kaže da tajnu povećanja srpskog izvoza u Hrvatsku treba tražiti u hrvatskim investicijama u Srbiji. Kupovinom značajnog dela srpske prehrambene industrije, hrvatski investito-ri su tu robu plasirali pre svega u Hrvatsku, i time popravili međudržavni trgovinski bilans u korist Beograda:

"Srbija je tu uradila jednu stvar koja je bila, po mom mišljenju dobra. Ona je otvorila svoje tržište za investitore iz Hrvatske i to je stvarno imalo posledicu da su oni bili prinuđeni da povećaju proizvodnju u tim srpskim, prvenstveno prehrambenim fanrikama, i da plasiraju tu robu u Hrvatskoj. Mene bi baš zanimalo da li bi, da Ivica Todorić nije kupio Mivelu, da li bi iko, ijedan Srbin vlasnik Mivele, uspeo da plasira u lanac Konzumov u Hrvatskoj. Vrlo teško."

Ono što je takođe zanimjivo u ovoj srpsko-hrvatskoj priči je uvozno-izvozna struktura - i sa jedne, i sa druge strane na vrhu trgovinskih lista je roba koja na spada u visokotehnološku, a samim tim i visokoprofitnu robu:

"Mi izvozimo bakar, bakarne i aluminijumske cevi, suncokretovo ulje, a uvozimo soju, uvozimo cement, i ono što se zove nerazvrstana roba", kaže Jovanović.

"Nažalost, struktura srpske privede je takva da mi jako malo imamo sofisticiranih finalnih proizvoda. To što imamo finalnih proizvoda, to je uglavnom u prehrambenoj industriji, a u ostalim granama privrede to su uglavnom poluproizvodi. Ali to nije problem samo sa Hrvatskom. To je problem strukture srpske privrede", objašnjava Petrović.

Ono što Srbiji ne ide na ruku je nivo investicija ovdašnjih privrednika u Hrvatskoj, pogotovu u odnosu na prisutnost hrvatskih investitora u Srbiji. Da li će Vučićeva poseta Zagrebu omogućiti i više srpskih investicija u Hrvatskoj - teško je predvideti:

"U Hrvatskoj je sledeći problem - oni generalno imaju veliki ekonomski nacionalizam i jako su malo strani investitori prisutni u Hrvatskoj. To nije problem samo sa srpskim, a sa srpskim investicijama imaju poseban problem", smatra Petrović.

"Dobra politička klima naravno pogoduje poslu. Ono što je zaista odlično izašlo iz ovih bilateralnih susreta dva predsednika - to je da su oboje stavili u fokus ekonomiju i formiranje odbora za ekonomsku saradnju između dve zemlje", ističe Jovanović.

I jednoj, i drugoi zemlji u ovom trenutku nad glavom visi slučaj Agrokora: od sudbine ove kompanije zavise i spoljnotrgovinski bilansi Srbije i Hrvatske. Ukoliko rešenje bude nepovoljno, sigurno je da će se to odraziti i srpski izvoz u Hrvatsku, a samim tim i u Evropsku uniju.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG