U srednjoj školi Kolumbajn, u Litltaunu u Koloradu danas nema mnogo toga što ukazuje da se pre 20 godina dogodilo jedno od najmasovnijih ubistava u školama u Americi.
Tačno pre dve decenije, 20. aprila 1999. dvojica učenika ušla su u školu i ubila 12 svojih školskih drugova i jednog nastavnika.
Masakr u Kolumbajnu, najmasovnije ubistvo u nekoj američkoj školi u to vreme, bio je prekretnica kada je reč o bezbednosti u školama.
Protokol u tadašnje vreme je nalagao da policajci ispred škole čekaju specijalni policijski tim za oružje (SWAT) da dođe na mesto napada.
Ipak, posle Kolumbajna protokol u školama se promenio.
"Danas će policajci ići na napadača i uraditi sve što mogu da identifikuju i neutrališu pretnju i da spasu što više života", kaže šerif okruga Džeferson u Koloradu Džef Šreder.
Osim bržeg odgovora policije, promenila su se i neka pravila u školama.
Recimo, ranije su posetioci mogli slobodno da uđu u bilo koju školu u Americi.
Danas su vrata zaključana, a mnoge škole čak imaju i interfon. Vrata u učionicama zaključavaju se iznutra, a na prozore se stavljaju slojevi otporni na metke.
Kako prepoznati masovnog ubicu?
Nacionalni tim za procenu pretnji Tajne službe ocenio je da napadači koji pucaju u školama obično imaju neki okidač - poput izbacivanja iz škole, maltretiranja ili neke vrste gubitka - koji vodi do napada.
Ipak, FBI je utvrtio da ubice iz Kolumbajna nisu bile maltretirane.
Danas Tajna služba preporučuje školama da same naprave tim za procenu pretnji sastavljen od učitelja, savetnika, koji bi trebalo da detektuju učenike koji su pod stresom ili se čudno ponašaju.
"Ne postoji specifičan tip napadača. U većini slučajeva, to su obični učenici, odlični ili vrlo dobri. Dolaze iz različitih porodica. Neki su veoma popularni, neki su usamljeni. Ne može se utvrditi jedan profil potencijalnog ubice, neko u koga ćete moći da uprete prstom i kažete da će možda da počne da ubija", kaže Lina Alatari iz Nacionalnog centra za procenu pretnji Tajne službe.
Pokazatelji ipak mogu biti pogoršanje ocena, suicidne misli, izolacija i druge promene u ponašanju.
"Odmah treba intervenisati i ponuditi pomoć učenicima, pre nego što eskalira u nasilje", kaže Alatari.
Prema podacima Nacionalnog tima za procenu pretnji, u 81 odsto masovnih ubistava u školama, učenici su znali da će napadač krenuti u akciju ili da je za to zainteresovan.
"Zato je važno da odmah kažete ako nešto uočite, čujete", kaže bivši direktor škole u Kolumbajnu Frenk Deanđelis.
Danas i 90 odsto škola u Americi ima plan šta da radi u slučaju da se pojavi masovni ubica, i obučava učenike kako da se ponašaju i sačuvaju život u takvim situacijama.