U aprilu je u SAD proslavljen mesec autentično američke muzičke forme - džeza, kada se odaje počast velikim muzičarima koji su taj žanr proslavili u ostatku sveta. Jedna od najuticajnijih svetskih džezera je nekadašnji rođeni stanovnik Vašingtona, Djuk Elington. On se smatra i jednim od najpoznatijih Afro-Amerikanaca 20-og veka, koji je uticao na milione ljudi kod kuće i u svijetu. 29. aprila ove godine obeležen je njegov 111 rođendan.
Mnogi se slažu da je Djuk Elington simbol Vašingtona. On je ovde rođen kao Edvard Kenedi Elington, i ovde je započela njegova karijera. Kao kompozitor koji je predvodio svoj orkestar, on je džez predstavio ostatku sveta. Tokom hladnog rata 60-tih i 70-tih, bio je jedan od brojnih američkih džez muzičara koji su putovali u istočnu Evropu, Sovjetski savez, Srednji istok, Afriku, Aziju i Latinsku Ameriku.
1969. predsednik Ričard Nikson je Djuku Elingtonu uručio Medalju slobode. U svojoj 50-godišnjoj karijeri, Elington je također dobio Pulicerovu nagradu i 13 nagrada Gremi. Danas, Mercedes Elington, unuka Djuka Elingtona, i predsednica istoimenog Centra za umetnost, čuva nasledje svog dede.
„Muzika Djuka Elingtona ima takvu strukturu da traje generacijama. Djuk je bio veoma šarmantan i elegantan, i toliko je cenio svoju publiku da, kada je bio pozvan da svira u različitim zemljama, napisao bi kompoziciju posvećenu toj zemlji. Voleo je da ide tamo gde nije bilo poželjno da ide. Nikada nije etiketirao svoju muziku. Rekao je da to nije samo džez, već američka muzika“, priča Mercedes Elington.
Djuk Elington je rušio rasne barijere, svirajući i za crnačku i belačku publiku, što je bila retkost u vremena rasne podeljenosti.
„To samo dokazuje da je zajedništvo ljudi jedna od stvari koje je Elington želeo da naglasi. Uvek je želeo da pokaže šta se zaista dešavalo u svijetu. Ideal spajanja ljudi kroz muziku je bio njegov cilj. Stalno je komponovao, čak i kada je ležao na samrti, u bolnici, bio je okružen notama i imao klavir kod kreveta“, priča Mercedes Elington.
Ona se priseća retkih trenutaka provedenih sa svojim dedom.
„Nismo ga često viđali, jer je orkestar stalno bio na turneji. Jedini trenuci kada bismo ih viđali su bili kada bi došli u Njujork. Svirali bi u Rainbow Room-u, i Apolu, i onda smo imali intimna porodična okupljanja iza bine, u garderobama…“ seća se Mercedes Elington.
Kao dečak, Djuk Elington je bio više zainteresovan za bejzbol nego za časove klavira. Ali u to vreme, ljudi su više poštovali i divili se muzičarima.
„Pijanisti i muzičari su privlačili žene. I kako je raslo njegovo interesovanje za žene, tako je raslo i ono za muziku. Živeo je za muziku i žene.“
Djuk Elington je počeo da svira klavir kada je imao sedam godina, i kao 15-godišnjak je već komponovao muziku. Mercedes Elington kaže da njen deda nije bio baš kao pravi deda, jer nije želeo da ljudi znaju koliko je star.
„Mislim da je bio dovoljno sujetan da nije želeo da njegove prijateljice i obožavaoci znaju da je dovoljno star da ima unuke. Zato me je zamolio da ga zovem Ujka Edvard“ kaže Mercedes Elington.
Elingtonova unuka je sa orkestrom putovala u Rusiju sredinom 70-tih godina, gde se iz prve ruke uverila u popularnost svog dede.
„Dok smo sletali, ljudi su trčali pistom noseći bukete cveća. Oni su muziku Duka Elingtona slušali na Radiju Slobodna Amerika. Bilo je dosta Rusa koji su znali za tu muziku i tajno su imali ploče Elington orkestra. I svuda gde smo išli, divno su nas primali," seća se Mercedes Elington.
Mjuzikl Sophisticated ladies, zasnovan na muzici Duka Elingtona je nedavno premijerno prikazan u istorijskom pozorištu Linkoln ovde u Vašingtonu, u kojem je Elington nekada svirao. Originalna postavka mjuzikla na Brodveju iz 1981. je nominovana za osam nagrada Toni, a osvojila je dve. Zvezda mjuzikla je proslavljeni koreograf i plesač Moris Hajns. Mercedes Elington, koja je i sama profesionalni koreograf, je umetnički konsultant za ovu predstavu, koja slavi život i delo njenog dede.
„On je živeo za svoj posao. Kada je putovao i bio na turneji, bio je u raju“, priča Elingtonova unuka.
Djuk Elington je tokom svoje karijere komponovao više od 3 hiljade dela. Nakon Elingtonove smrti 1974, njegov sin Merser Elington, otac Mercedes Elington, preuzeo je orkestar, a nasledje Djuka Elingtona i dalje živi, i živeće i generacijama koje dolaze.