Linkovi

Demokratska stranka ponovo na raskrsnici?


Logo DS

Nepunu deceniju nakon što je vodila Srbiju, Demokratska stranka se nalazi u teškoj poziciji, razmimoilaženja unutar sranke je nemoguće sakriti, a praktično je bez odgovora pitanje hoće li DS uskoro dobiti novog, devetog po redu predsednika od 1990-te godine, kada je obnovljen rad stranke.

Pozivajući se na Statut stranke, Branislav Lečić kaže da je obaveza DS-a da posle izbora u Srbiji organizuje i izbore u stranci. Oko 140 članova Glavnog odbora je podržalo tu ideju i njega kao kandidata za novog predsednika DS-a, kaže Lečić u razgovoru za Glas Amerike.

“Ljudi koji su prepoznali da stranka mora da se pokrene su rešili da se skupe iz glavnog odbora i da napišu zahtev da se organizuje izborna skupština, jer tako smo rešavali sva unutrašnja pitanja DS – politički sukobi, neslaganja sve je to rešavano uvek demokratski, a to znači izborima.”

Branislav Lečić o situaciji u Demokratskoj stranci
please wait

No media source currently available

0:00 0:01:05 0:00

Izbori u DS-u 26. septembra?

Podsećajući da je i Zoran Đinđić organizovao unutarstranačke izbore 1996-97 godine iako je DS bojkotovala izbore, Lečić najavljuje da će predstojeći izbori u Demokratskoj stranci biti 26. septembra.

Sa druge strane, potpredsednica DS-a Dragana Rakić kaže da nikakvih izbora unutar stranke neće biti, jer ni predsednik Zoran Lutovac, ni 200 članova Glavnog odbora – kako kaže Statut DS-a, nisu raspisali unutarstračke izbore.

“Sada neće biti apsolutno nikakvih izbora – ovo što može da se čuje u medijima to jedna buka, jedna konfuzija koju stvara jedna grupa bivših i sadašnjih funkcionera DS, koja nije zadovoljna trenutno svojim pozicijama u DS, i svojim uticajem i moćima koje su možda nekada imali unutar DS”, kaže u razgovoru za Glas Amerike Rakić.

Dragana Rakić i situaciji u Demokratskoj stranci
please wait

No media source currently available

0:00 0:01:16 0:00

Iako se čuje i poneka lična optužba, čini se da se demokrate dele po tome kako gledaju na mestu, ulogu i položaj svoje stranke na političkoj sceni Srbije.

“Lutovčevo ponašanje i politika nažalost su doveli do toga da je dobar deo ljudi koje je on birao prepoznalo da stranka ne postoji, da je marginalizovana i da je politički ponižena, u finansijskim dugovima i da nema veliku budućnost u takvim okolnostima jer ni ne čuje već više od dve i po godine”, kaže Lečić.

“Ta grupa nezadovoljnih članova DS pokušava na nezakonit, nelegalan, nelegitiman način da preotme Demokratsku stranku od njenih članova”, odgovara Rakić i dodaje da je stranka upravo u procesu reformi i da Lutovac ima podršku članstva za politiku koju vodi.

Reforme stranke

To je politika beskrompomisnog pružanja otpora režimu Aleksandra Vučića, politika koju sprovodi Zoran Lutovac, zato je i izglasan pre dve i po godine na unutarstranačkim izborima, upravo zbog potrebe za korenitim reformama DS. Ta politika ima veliku podršku, kako u samom članstvu, odborima i u velikoj većini ljudi glasaju za tu politiku i za odluke koje smo u međuvremenu doneli, a to je ulazak u SZS, i odluka o bojkotu.”

Na pitanje da li u slabljenju Demokratske stranke, kojoj je podršku pružalo i više od 20 odsto građana, treba tražiti i razloge bojkota parlamentarnih izbora, i Lečić i Rakić odgovaraju da su svesni činjenice da su mnogi građani Srbije ostali bez ideje za koga danas da glasaju.

“Apsolutno smo svesni i naš odgovor i jesu ove reforme DS-a... Trudimo se da Statut DS upodobimo trenutnoj veličini naše stranke, da naša stranka postane efikasnija, operativnija, i želimo da damo novu političku ponudu nezadovoljnim biračima, da im ponudimo jednu modernu, proevropsku, građansku partiju sa časnim, poštenim ljudima na njenom čelu”, ističe Dragana Rakić, potpredsednica DS-a.

“Mi našu aktivnost i ponovno buđenje i stvaranje ove tri tačke za preporod i DS i Srbije radimo da bismo vratili sve te ljude i poverenje. Jer stranke nije bilo na političkom planu zahvaljujući našem predsedniku, nažalost skoro dve i po godine. I posledica neaktivnosti DS je stanje u kome smo se zatekli, da imamo jednopartisjki sistem, Skupština je jednopartiska, imamo vladavinu jednog čoveka koji je uzurpirao državu zarad svoje neke priče”, kaže Branislav Lečić.

Od Koste Čavoškog i Nikole Miloševića koji su 1991. godine istupili iz DS-a i formirali Srpsku liberalnu stranku, Demokratsku stranku prati sudbina podela i osnivanja novih partija. Da li će to i ovog puta da se dogodi - odgovor ćemo znati već za mesec dana.

XS
SM
MD
LG