Linkovi

Deklaracija o opstanku Srba za unutrašnju upotrebu


Nedavno su se u Beogradu predsednik Srbije Aleksandar Vučić i premijerka Ana Brnabić sastali s predsednikom Republike Srpske (RS) Miloradom Dodikom i premijerkom RS Željkom Cvijanović. Na sastanku je dogovoreno formiranje tima koji će pisati Deklaraciju o zaštiti i očuvanju srpskog naroda, a koja će, kako je posle tog susreta objasnio Vučić, biti u skladu sa svim međunarodno-pravnim aktima. Deklaracija će, kako je naveo, istaći pravo na upotrebu srpskog jezika i ćiriličnog pisma, pravo na izučavanje nacionalne kulture, istorije, geograije, očuvanje nacionalnog kulturno-istorijskog nasleđa i obrazovanje na sprskom jeziku.

Nije bilo potrebno mnogo da se jave svi oni koje je najava ovakvog dokumenta setila na Memorandum Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU) iz 1986. godine, pomalo fantomski dokument koji je jako mali broj ljudi imao prilike da prouči , a koji je svojevremeno tumačen kao osnova za buduću ratnu politiku Slobodana Milosevića i tadasnjeg zvaničnog Beograda.
"Najveća opasnost je u stvari da deklaracija liči na Memorandum. Jedina stvar koja može da izazove nelagodnost u regionu je bilo kakvo vezivanje, podsećanje na dokument - Memorandum SANU koji zvanično ne postoji, u stvari je postojao i mnogim srpskim nacionalistima je služio kao platforma za delovanje," kaže Jakša Šćekić.

Nikola Samardžić, istoričar, profesor Odeljenja Filozofskog fakulteta u Beogradu kaže da se u srpskoj javnosti Deklaracija poredi sa sličnim dokumentima SANU, kojima se pokušavalo očuvati nasleđe komunizma i nacionalizma, najprizemnijom kvaziintelektualnom retorikom i suštinskim zalaganjem da se Srbija nađe na pogrešnoj strani neke buduće Gvozdene zavese.

"Deklaracija je potrebna srpskoj vladi kako bi primirila duhove prošlosti, ali i u odsustvu dovoljno uticajne i odgovorne opozicije koja bi podržala integraciju Srbije i bivše Jugoslavije u celini u demokratski i slobodan deo sveta," objašnjava Samardžić u odgovorima za Glas Amerike.

Martin Brusis, politički analitičar iz Nemačke, takođe vidi ovu inicijativu kao simboličku i uzrokovanu talasom nacionalnih retorika i polarizacijom širom regiona.

"Glavna svrha ovog dokumenta, po mom mišljenju, je simoblična politika ili legitimizacija kroz zastupanje nacionalnih interesa, " kaže Brusis.

Kako su Srbi ušli u kosovsku novu vladu koji predvodi Ramuš Haradniaj, koji je za Beograd i dalje optuženi ratni zločinac, mnogi su shvatili potez sa Deklaracijom kao pokušaj saniranja štete. Profesor Samardžić objašnjava da su pregovori o normalizaciji i trajnom uređenju Srbije i Kosova koji se vode uz posredovanje Brisela realno političko opterećenje vlade u Beogradu koja svoju kolebljivu evropsku agendu zasniva na podršci radikalizovanog i socijalno ugroženog biračkog dela ispunjenog nacionalističkim nabojima visokog napona.

"Deklaracija je upravo kompenzacija inače ispravne odluke Beograda da podrži formiranje nove kosovske vlade, a ona se može posmatrati i u kontekstu strateškog uticaja Rusije i Kine koje podstiču najekstremnije snage u Srbiji i okruženju.

Šćekić takođe smatra da je ovaj potez neka vrsta protivteže i da Deklaracijom Vučić namiruje i "teške nacionaliste ili da kažemo desno orijentisane snage".
S obzirom da je dogovoreno da Deklaracija bude usvojena na zajedničkoj sednici parlamenta Srbije i RS, potez političara iz obe države zaista se može posmatrati kao simboličan, iz mnogih razloga.

Jedan od razloga je možda i učvršćivanje Vučićevog položaja van Srbije, posebno u RS. Brusis kaže da je nacionalni interes jako bitna strategija trenutnih lider u RS, koji su održali i referendum, ali i promovisali različita referendumska pitanja u cilju političke mobilizacije.

Referendum o Danu Srpske je održan 25. septembra, a na njemu je 99,8 odsto izašlih podržalo da se 9. januar i dalje slavi kao Dan Republike. Profesor Samardžić kaže da Deklaracija izgleda kao pokušaj smirivanja strasti i u Srbiji i u RS, a da vrednost samog dokumenta neće biti dalekosežna niti značajna.

"Trajanje tog dokumenta će biti marginalizovano realnošću koja upozorava na siromaštvo, institucionalnu disfunkcionalnost i visokorazvijenu korupciju u RS. Dokument upravo pokušava da prikrije predatorsku i kvislinšku ulogu vlade u RS, naročito u njenom odnosu prema zvaničnoj Rusiji," navodi Samardžić.

Za sada tekst Deklaracije je u izradi i analitičari se slažu da reakcije iz međunarodne zajednice neće biti sve dok sadržaj tog dokumenta bude u skladu sa Dejtosnkim sporazumom i ne uključuje preterano desničarsku retoriku, što po svemu sudeći i neće, jer svrha ovakvog dokumenta je da Vučić nastavi da se održava na klackalici između pritisaka u zemlji i onih koji dolaze van države.

"Ne znam koliko će mu poći za rukom da sedi na dve stolice, ali za sada on to vešto radi," kaže Šćekić.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG