Glineni valjak iz šestog stoleća pre naše ere, prvi put je izložen u Vašingtonu. Ispisan je porukama kralja Kira Velikog iz drevne Persije, na prostoru današnjeg Irana.
Manji je od lopte za američki fudbal, ali je ovaj glineni valjak jedan od najcenjenijih objekata u istoriji. Površina je ispisana vavilonskim klinastim pismom – sa tekstovima kralja Kira Velikog, koji je vladao velikom persijskom imperijom pre gotovo 2600 godina. Mnogi smatraju da je to prva proklamacija ljudskih prava. Valjak je pozajmljen iz Bitanskog muzeja i prvi put je predstavljen u Americi, u smitsonijenovoj Galeriji „Frir end Sakler“ u Vašingtonu. Nil Mekgregor je direktor Britanskog muzeja.
„To je verovatno prvi put u istoriji čovečanstva da imamo dokument o vladaru koji je razmišljao o upravljanju društvom sastavljenim od naroda različitih tradicija, različitih jezika, različitih nacionalnosti i, iznad svega, različitih vera.“
Valjak je je bio zakopan u Vavilonu – na teritoriji današnjeg Iraka – kada je Kir osvojio taj grad 539. godine pre naše ere. Otkriven je 1879, tokom iskopavanja koja je vodio Britanski muzej. Na njemu je opisano Kirovo osvajanje grada i njegova namera da dozvoli slobodu veroispovesti novoosvojenim narodima. Kustos izložbe, Džon Kertis, iz Britanskog muzeja, kaže da je valjak zapravo potvrdio nekoliko biblijskih priča.
„Pre svega, Kir kaže da je zauzeo Vavilon mirno – da nije spalio grad, da ga nije srušio do temelja, što je u to vreme bilo uobičajeno. Takođe kaže da je dopustio stanovnicima Vavilona da mirno obavljaju svoj posao.“
Kir je takođe oslobodio Jevreje, koji su bili zarobljeni i dozvolio im da se vrate u Jerusalim.
„Kir je tokom milenijuma za Jevreje uvek bio heroj, a Persijska carevina je za Jevreje i njihov povratak u Jerusalim, uvek bila veliki istorijski trenutak. Zbog toga iznenađuje što su odnosi toliko loši, a isto važi i za odnose Irana i Sjedinjenih Država, jer su se osnivači Sjedinjenih Država, kada su pravili okvire Ustava, opredelili za Kirov model, odnosno gledište da različite vere treba da koegzistiraju i da vlast ne bi trebalo da favorizuje nijednu od njih.“
Tomas Džeferson, jedan od osnivača nacije, posedovao je dve kopije „Kiropedije“, antičkog grčkog pisca Ksenofona. U knjizi se Kir hvali i očigledno je imala uticaj na Džefersona. Džefersonova kopija je takođe izložena zajedno sa drugim predmetima iz drevne Persije.
„Svaki Iranac zna da su Persijanci, odnosno Iranci, oblikovali ceo region Bliskog istoka i napravili model vlade koji se svugde poštuje“, kaže Mekgregor.
Kirov valjak će posle Vašingtona biti izlagan u još četiri muzeja u Sjedinjenim Državama.
Manji je od lopte za američki fudbal, ali je ovaj glineni valjak jedan od najcenjenijih objekata u istoriji. Površina je ispisana vavilonskim klinastim pismom – sa tekstovima kralja Kira Velikog, koji je vladao velikom persijskom imperijom pre gotovo 2600 godina. Mnogi smatraju da je to prva proklamacija ljudskih prava. Valjak je pozajmljen iz Bitanskog muzeja i prvi put je predstavljen u Americi, u smitsonijenovoj Galeriji „Frir end Sakler“ u Vašingtonu. Nil Mekgregor je direktor Britanskog muzeja.
„To je verovatno prvi put u istoriji čovečanstva da imamo dokument o vladaru koji je razmišljao o upravljanju društvom sastavljenim od naroda različitih tradicija, različitih jezika, različitih nacionalnosti i, iznad svega, različitih vera.“
Valjak je je bio zakopan u Vavilonu – na teritoriji današnjeg Iraka – kada je Kir osvojio taj grad 539. godine pre naše ere. Otkriven je 1879, tokom iskopavanja koja je vodio Britanski muzej. Na njemu je opisano Kirovo osvajanje grada i njegova namera da dozvoli slobodu veroispovesti novoosvojenim narodima. Kustos izložbe, Džon Kertis, iz Britanskog muzeja, kaže da je valjak zapravo potvrdio nekoliko biblijskih priča.
„Pre svega, Kir kaže da je zauzeo Vavilon mirno – da nije spalio grad, da ga nije srušio do temelja, što je u to vreme bilo uobičajeno. Takođe kaže da je dopustio stanovnicima Vavilona da mirno obavljaju svoj posao.“
Kir je takođe oslobodio Jevreje, koji su bili zarobljeni i dozvolio im da se vrate u Jerusalim.
„Kir je tokom milenijuma za Jevreje uvek bio heroj, a Persijska carevina je za Jevreje i njihov povratak u Jerusalim, uvek bila veliki istorijski trenutak. Zbog toga iznenađuje što su odnosi toliko loši, a isto važi i za odnose Irana i Sjedinjenih Država, jer su se osnivači Sjedinjenih Država, kada su pravili okvire Ustava, opredelili za Kirov model, odnosno gledište da različite vere treba da koegzistiraju i da vlast ne bi trebalo da favorizuje nijednu od njih.“
Tomas Džeferson, jedan od osnivača nacije, posedovao je dve kopije „Kiropedije“, antičkog grčkog pisca Ksenofona. U knjizi se Kir hvali i očigledno je imala uticaj na Džefersona. Džefersonova kopija je takođe izložena zajedno sa drugim predmetima iz drevne Persije.
„Svaki Iranac zna da su Persijanci, odnosno Iranci, oblikovali ceo region Bliskog istoka i napravili model vlade koji se svugde poštuje“, kaže Mekgregor.
Kirov valjak će posle Vašingtona biti izlagan u još četiri muzeja u Sjedinjenim Državama.