U Rezoluciji o Srebrenici navedeno je da se na tom području tokom rata u Bosni i Hercegovini dogodio genocid. U tekstu je navedno da je na tlu Evrope posle Drugog svetskog rata, ubijeno više od 8.000 civila bošnjačke nacionalnosti.
Rezolucijom, čiji je predlagač Bošnjačka stranka Crne Gore, zabranjuje se javno negiranje postojanja ili umanjenje genocida u Srebrenici a 11. jul je proglašen Danom sećanje na žrtve Srebrenice.
Nadležne institucije se u dokumentu pozivaju na sprovodenje istraga i procesuiranja optuženih za genocid u Srebrenici, ratne zločine i zločine protiv čovečnosti.
Izraženo je i saosećanje za sve žrtve u ratovima na prostoru bivše Jugoslavije, kao i za njihove porodice i poziva sve susedne države da nastave da obezbeđuju pravdu i dugoročnu podršku preživelima.
U dokmentu se osuđuju svi pokušaji pripisivanja odgovornosti ili krivice srpskom, bošnjačkom, hrvatskom ili bilo kom drugom narodu za genocid, zločine protiv čovečnosti ili druge zločine jer, kako je ukazano, odgovornost može biti isključivo individualna, a nijedan narod ne može biti označen kao genocidan ili zločinački.
Kao razlozi za donošenje ove rezolucije navedene su pravosnažne presude Haškog tribunala i Međunarodnog suda pravde, kojima je, kako se navodi, utvrđeno da je u Srebrenici jula 1995. godine izvršen genocid sa više od 8.000 ubijenih bošnjackih civila, kao i na osnovu usvojenih Rezolucija u Evropskom parlamentu i Kongresu Sjedinjenih Američkih Država kojima se osuđuje genocid počinjen u Srebrenici.
U obrazloženju se navodi da usvajanjem ove rezolucije, Crna Gora kao punopravna članica NATO-a, pokazuje posvećenost evropskim i evroatlantskim vrednostima, čime jasno potvrđuje da je lider u regionu na planu promovisanja demokratskih vrednosti, ljudskih prava i temeljnih sloboda i suživota, kao najvećih vrednosti društva.