Očekuje se da lokalni izbori 25. novembra, učvrste status regionalne vladajuće partije koja se zalaže za nezavisnost, što bi moglo da dovede do referenduma o otcepljenju.
Barselona, na obali Sredozemnog mora, lep je i napredan grad. Ali ankete pokazuju da su njeni stanovnici sve nezadovoljniji zbog toga što se porezom koju plaćaju izdržavaju siromašniji delovi zemlje, a kratka šetnja glavnom ulicom to potvrđuje.
„Ja sam za nezavisnost, jer mislim da bi Katalonija imala više novca, kad ne bi morala ovoliko da šalje u Španiju.“
„Tačno je, podržavam nezavisnost Katalonije iz brojnih razloga. Glavni razlog je dugogodišnji nedostatak razumevanja katalonske realnosti.“
„Katalonija plaća Španiji veliki porez, a to je u stvari novac koji bi trebalo da ostane ovde i koji bi mogao da se upotrebi za dobrobit Katalonije.“
Ovakva osećanja su očigledna na većini balkona u Barseloni. Katalonska zastava ima crvene i žute pruge, a uz dodatak plavog trougla i zvezde, pretvara se u steg nezavisnosti. Sve više i više ih se ističe širom grada, ponekad odmah uz katalonsku zastavu.
Pa ipak, postoji bojazan da bi protivljenje ostatka Španije moglo da izazove dugotrajan, žučni sukob i da bi Španija mogla da blokira želju nezavisne Katalonije da se pridruži Evropskoj uniji. Sve to se događa u Kataloniji u vreme kada i drugi regioni Evrope traže nezavisnost. Regionalni ponos i kultura imaju veliku ulogu u pokretima za nezavisnost. Ali Huan Karlos Konesa, profesor ekonomije na Autonomnom univerzitetu u Barseloni, kaže da bi praktična pitanja trebalo da igraju veću ulogu u raspravi.
„Smatram da će to biti dvostruko izgubljena situacija. Ceo proces nosi veliku neizvesnost. A u sredini velike ekonomske krize, dodatna neizvesnost ne mora da bude dobar put za izlazak iz krize.“
Ali u foajeu pored njegove kancelarije, neki od njegovih katalonskih studenata misle drugačije.
„Na vrlo, vrlo kratke staze, to bi moglo da izazove neke probleme. Ali možda bi ključna promena poput katalonske nezavisnosti mogla da pomogne i Kataloncima i Špancima.“
„Politička elita u Madridu nastoji da učvrsti centralizovanu državu i suštinski, koristi novac iz bogatih regiona kao što je Katalonija.“
„Mi bismo mogli da se uklopimo u pluralističkije društvo u Španiji, Katalonci bi savršeno mogli da se uklope. Ali ne u situaciji kao što je sadašnja.“
Profesor Konesa im objašnjava da niko u stvari ne zna posledice ozbiljnog koraka prema katalonskoj nezavisnosti. On veruje da je jedina sigurna stvar potencijalna neizvesnost, koju bi mogao da donese takav potez.
Barselona, na obali Sredozemnog mora, lep je i napredan grad. Ali ankete pokazuju da su njeni stanovnici sve nezadovoljniji zbog toga što se porezom koju plaćaju izdržavaju siromašniji delovi zemlje, a kratka šetnja glavnom ulicom to potvrđuje.
„Ja sam za nezavisnost, jer mislim da bi Katalonija imala više novca, kad ne bi morala ovoliko da šalje u Španiju.“
„Tačno je, podržavam nezavisnost Katalonije iz brojnih razloga. Glavni razlog je dugogodišnji nedostatak razumevanja katalonske realnosti.“
„Katalonija plaća Španiji veliki porez, a to je u stvari novac koji bi trebalo da ostane ovde i koji bi mogao da se upotrebi za dobrobit Katalonije.“
Ovakva osećanja su očigledna na većini balkona u Barseloni. Katalonska zastava ima crvene i žute pruge, a uz dodatak plavog trougla i zvezde, pretvara se u steg nezavisnosti. Sve više i više ih se ističe širom grada, ponekad odmah uz katalonsku zastavu.
Pa ipak, postoji bojazan da bi protivljenje ostatka Španije moglo da izazove dugotrajan, žučni sukob i da bi Španija mogla da blokira želju nezavisne Katalonije da se pridruži Evropskoj uniji. Sve to se događa u Kataloniji u vreme kada i drugi regioni Evrope traže nezavisnost. Regionalni ponos i kultura imaju veliku ulogu u pokretima za nezavisnost. Ali Huan Karlos Konesa, profesor ekonomije na Autonomnom univerzitetu u Barseloni, kaže da bi praktična pitanja trebalo da igraju veću ulogu u raspravi.
„Smatram da će to biti dvostruko izgubljena situacija. Ceo proces nosi veliku neizvesnost. A u sredini velike ekonomske krize, dodatna neizvesnost ne mora da bude dobar put za izlazak iz krize.“
Ali u foajeu pored njegove kancelarije, neki od njegovih katalonskih studenata misle drugačije.
„Na vrlo, vrlo kratke staze, to bi moglo da izazove neke probleme. Ali možda bi ključna promena poput katalonske nezavisnosti mogla da pomogne i Kataloncima i Špancima.“
„Politička elita u Madridu nastoji da učvrsti centralizovanu državu i suštinski, koristi novac iz bogatih regiona kao što je Katalonija.“
„Mi bismo mogli da se uklopimo u pluralističkije društvo u Španiji, Katalonci bi savršeno mogli da se uklope. Ali ne u situaciji kao što je sadašnja.“
Profesor Konesa im objašnjava da niko u stvari ne zna posledice ozbiljnog koraka prema katalonskoj nezavisnosti. On veruje da je jedina sigurna stvar potencijalna neizvesnost, koju bi mogao da donese takav potez.