Linkovi

Britansko društvo sve više podseća na američko

  • Henri Ridžvel

Lutke koje predstavljaju premijerku Terezu Mej i lidera Laburističke stranke Džeremija Korbina na jednom od skupova demonstranata koji se protive "Bregzitu"

Prošlo je godinu dana od kada je Velika Britanija, neznatnom većinom od 52 odsto, izglasala da napusti Evropsku uniju. Posle 12 meseci političkih previranja, analitičari kažu da britansko društvo počinje da podseća na ono u SAD i da vrednosti, a ne tradicionalna stranačka politika, diktiraju političke podele u društvu.

Ostanak ili odlazak iz Evropske unije: pitanje na biračkom listiću bilo je prosto, ali podele koje je razotkrio prošlogodišnji referendum sežu daleko dublje.

"Jedan od najboljih predskazivača o tome kako ste glasali na referendumu bilo je to koje vrednosti cenite, da li ste društveno liberalna ili konzervativna osoba. Jedan od najboljih predskazivača glasanja o 'Bregzitu' bio je odogovor na pitanje da li verujete u smrtnu kaznu ili ne. A to je vrlo američko pitanje. Vrednosti nisu imale ulogu u našoj politici do sada”, kaže Anand Menon iz londonskog Kraljevskog koledža.“

Opšti izbori u Velikoj Britaniji ranije ovog meseca potvrdili su političko pregrupisavanje u zemlji.

Drevni grad Kenterberi bio je uporište vladajuće Konzervativne stranke od 1918. godine, ali su u njemu sada pobedili laburisti Džeremija Korbina. Glavni razlog? Osveta za „Bregzit“.

"'Bregzit' je ovde odigrao ogromnu ulogu. Mislim da mladi ljudi, koji su u većini glasali za ostanak, a onda na svoje zaprepašćenje videli da je ostatak Ujedinjenog Kraljevstva i Kent glasao za izlazak, da su bili iskreno razočarani”, kaže Amelija Hadfild, direktorka Centra za evropske studije u Kenterberiju.

„Bregzit“ se smatra delom populističkog uspona tokom 2016. u okviru kojeg je i Donald Tramp došao na vlast u SAD. Međutim, sazivajući ovomesečne izbore, britanska premijerka Tereza Mej je po svemu sudeći to pogrešno protumačila.

“Stranke imaju problem da se svrstaju prema onome kako britanski narod glasa ili se oseća prema određenim pitanjima. Da li to znači da se krećemo više ka političkom sistemu zasnovanom na vrednostima? Da, do određene mere, baš kao u SAD. A to vidimo i širom čitavog demokratskog sveta takođe, ali na različitom nivou”, kaže Tim Oliver, iz Londonske škole ekonomije.

Međutim, koliko god se odanost tradicionalnim strankama ruši, podrška za dve najuticajnije partije – Konzervativnu i Laburističku – dostigla je ukupno 82 odsto – najviše od 1970. godine.

Za razliku od toga, u Francuskoj su dve tradicionalne stranke - Republikanska i Socijalistička, doživele težak poraz od centrističkog novajlije - Emanuela Makrona.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG