Linkovi

Bolton u Moskvi usred tenzije zbog nuklearnog sporazuma


Američki savetnik za nacionalnu bezbednost Džon Bolton sa šefom ruskog Saveta bezbednosti Nikolajem Patruševom.

Američki savetnik za nacionalnu bezbednost Džon Bolton sastao se u Moskvi sa najvišim ruskim zvaničnicima, posle saopštenja predsednika Tramp da namerava da se povuče iz Sporazuma o eliminisanju nuklearnih raketa srednjeg dometa. Tramp je optužio Rusiju da “godinama” krši ključni nuklearni sporazum koji su SAD i Rusija sklopile u vreme hladnog rata, pre 30 godina.

Bolton je razgovarao o sudbini sporazuma šefom Saveta bezbednosti Rusije Nikolajem Patruševom, uoči sastanka sa ministrom spoljnih poslova Sergejem Lavrovom a u utorak se sastaje sa predsednikom Putinom.

Predsednici SAD i Sovjetskog Saveza Ronald Regan i Mihail Gorbačov potpisuju sporazum o zabrani nuklearnih raketa srednjeg dometa u Beloj kući u Vašingtonu, 8. decembra 1987.
Predsednici SAD i Sovjetskog Saveza Ronald Regan i Mihail Gorbačov potpisuju sporazum o zabrani nuklearnih raketa srednjeg dometa u Beloj kući u Vašingtonu, 8. decembra 1987.

Putinov portparol Dmitrij Peskov preneo je novinarima da će svet „postati opasniji“ zbog američke odluke. On je demantovao tvrdnje Vašingtona da je Rusija prekršila odredbe sporazuuma kojim se Americi i Rusiji zabranjuje da proizvode, testiraju i nagomilavaju nuklearne projektile koji se lansiraju sa kopna a čiji je domet između 500 i 5.000 kilometara.

Portparol Kremlja rekao je da će, ukoliko SAD nastave da razvijaju nove rakete, Rusija biti primorana da odgovori na isti način. On je dodao da ruski zvaničnici žele da saznaju više informacija o američkim planovima u vezi sa Sporazumom o nuklearnim snagama srednjeg dometa.

Bivši sovjetski predsednik Mihail Gorbačov potpisao je sporazum sa bivšim američkim predsednikom Ronaldom Reganom u Beloj kući 1987. godine.

Tramp u subotu nije precizirao kako je Rusija prekršila sporazum ali je rekao da SAD “neće dozvoliti Rusiji da krše nuklearni sporazum i razvijaju oružje koje im nije dozvoljeno.”

Američki zvaničnici i iz prethodne, Obamine administracije, optužili su Rusiju da je namerno rasporedila krstareće rakete koje se ispaljuju sa zemlje kao pretnju NATO-u. Rusija demantuje da je krširla nuklearni sporazum i navodi da su američki sistemi protivraketne odbrane zapravo kršenje dogovora.

Neki stručnjaci za odbranu u Vašingtonu smatraju da sporazum o raketama srednjeg dometa sprečava SAD da razviju novu generaciju oružja u svetu koji se suočava sa novim globalnim bezbednosnim izazovima. Tramp je izjavio “Moraćemo da razvijemo to oružje osim ako nam Rusija I Kina ne dođu I kažu – hajde da se opametimo, hajde da niko ne razvija to oružje, ali ako Rusija to radi i Kina to radi a mi se pridržavamo sporazuma – to je neprihvatljivo.”

Kina nije deo INF sporazuma.

Beatris Fin, izvršna direktorka Međunarodne kampanje za ukidanje nuklearnog oružja – koalicije koja je osvojila Nobelovu nagradu za mir 2017. godine saopštila je: “Objavom da će napustiti Sporazum o raketama srednjeg dometa predsednik Tramp se pokazao kao čovek uništenja, koji ne ume da gradi stvarnu bezbednost. Umesto toga, uništavanjem nuklearnih sporazuma, one vodi SAD putem od hiljadu milijardi dolara – ka novoj trci u nuklearnom naoružanju.

Dmitrij Oreškin, nezavisni ruski politički analitičar izjavio je za Asošijejted Pres: “Polako klizimo unazad, ka situaciji hladnog rata, kao što je bio slučaj pred raspad Sovjetskog Saveza, sa sličnim posledicama, ali sada bi situacija mogla da se pogorša jer Putin pripada generaciji koja nije preživela rat. Ti se ljudi ne plaše rata toliko kao oni iz epohe Leonida Brežnjeva. Oni misle da će, ako lepo priprete Zapadu, Zapad biti zastrašen.”

Sporazum INF, koji je stupio na snagu 1. juna 1988, prvobitno se odnosio samo na američke i sovjetske rakete. Međutim, 1991. posle raspada Sovjetskog Saveza, odnosio se na bivše sovjetske republike uključujući Rusiju, Belorusiju, Kazahstan i Ukrajinu. Druge evropske zemlje među kojima su Nemačka, Mađarska, Poljska, Češka, Slovačka i Bugarska takođe su eliminisale svoje zalihe raketa srednjeg dometa.

Džon Bolton je u avgustu 2011. bio jedan od koautora članka objavljenog u Vol Strit Džurnalu, u kojem se pominje da Kina "rapidno povećava" arsenal krstarećih i balističkih raketa. Kako se ističe u tekstu, potencijalna pretnja raketnih sistema Irana i Severne Koreje je dokaz da sporazum INF "više nije svrsishodan u svojoj sadašnjoj formi."

"Uprkos sve većoj sklonosti Kremlja da izaziva probleme na međunarodnoj sceni, i Moskva i Vašington imaju zajednički interes da ne dozvole da im budu vezane ruke sporazumom koji obavezuje samo njih", istaknuto je u autorskom članku.

Pristalice sporazuma tvrde da povlačenje iz njega strateški ide u prilog Rusiji budući da je njena geografija pogodnija za korišćenje raketa srednjeg dometa. Oni navode da neće biti moguće da SAD ponovo rasporedi projektile srednjeg dometa u Evropi, niti u Južnoj Koreji i Japanu, gde bi bile najefikasnije protiv američkih protivnika kao što je Severna Koreja. Zagovornici sporazuma tvrde da povlačenje donosi minimalne ili nikakve koristi Sjedinjenim Državama dok se Moskvi daje propagandna pobeda.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG