Odsustvo opipljive evropske perspektive za region Zapadnog Balkana uticaće i na dijalog Beograda i Prištine, rečeno je danas na Beogradskom bezbednosnom forumu. Učesnici zato apeluju i da se ne odlaže otvaranje pregovora o pristupanju sa Severnom Makedonijom i Albanijom, kao i da EU odobri viznu liberalizaciju za građane Kosova i ističu da je integracija regiona u bezbednosnom, političkom i ekonomskom interesu Evropske unije.
Učesnici panela "Beograd i Priština - sveobuhvatna normalizacija" nisu se složili oko toga šta će za dijalog Beograda i Prištine značiti dolazak Aljibina Kurtija na vlast na Kosovu.
Neki od njih smatraju da bi to mogla da bude šansa za novi dijalog uprkos oštroj retorici, dok drugi i dalje očekuju poteškoće na toj relaciji, kao i u odnosu obe strane sa međunarodnom zajednicom.
Politički analitičar iz Prištine Agon Malići ne veruje da će se sastanak Vučića i Kurtija, ukoliko on postane premijer, desiti uskoro. On veruje da će proces formiranja vlade u Prištini trajati neko vreme i da će posle toga početi i kampanja za izbore u Srbiji.
Malići ne vidi nijedan element koji gura dijalog napred jer je, kako kaže, Evropska unija izgubila kredibilitet da bude pokretač dijaloga, dok iz SAD dolaze različite poruke.
“Zapad je ranije bio ujedinjen i pričao jednim glasom, sada nije tako”, rekao je Malići.
On ne misli da će biti sukoba na tom sastanku između Vučića i Kurtija, jer Kurti, kako kaže, nema više populistički ton, već zvuči kao "državnik koji razume važnost momenta".
“Mislim da može da bude neko ko će biti konstruktiviji u dijalogu nego što se misli, mada on kaže da je promenio samo strategiju, a ne i ciljeve”, rekao je Malići.
Takođe, on smatra i da odluka EU o Severnoj Makedoniji i Albaniji i nedostatak kredibilne evropske perspektive celog regiona loše utiče i na dijalog, ali i na društva u regionu zapadnog Balkana.
“EU odustaje od svoje uloge u regionu”, rekao je Malići i dodao da on, da je Vučić ili Kurti, ne bi znao ni zašto bi uopšte išao u dijalog, budući da to nije ni osnovna želja njihovih birača.
"EU će morati da nam da signal šta očekuje od regiona, ovo je sad više od Kosova i Srbije, ako nema nekog drugog kredibilnog procesa i stabilnosti ceo region se može okrenuti ka nacionalizmu", smatra on.
Novinarka sa Kosova Una Hajdari smatra da će Kurti biti radikalno transparentan kad je reč o pregovorima i da će otvoreno govoriti o detaljima dijaloga, što, kako kaže, ranije nije bio slučaj.
“Mislim da će to promeniti i prilaz EU u dijalogu, jer ako je jedna od strana transparentno govori o tome, to može da promeni duh dijaloga”, rekla je Hajdari i navodi da ni Priština ni Beograd više ne mogu svojoj javnosti da “prodaju” teške kompromise u ime evropskih integracija, jer to više niko neće da kupi.
Hajdari smatra da bi, dok se ne postigne politički dogovor, trebalo uvesti neku vrstu Maršalovog plana za Zapadni Balkan, kako bi se investicijama i praktično boljim životom uklonila pretnja od nacionalizma.
Analitičar Stefan Surlić sa Fakulteta političkih nauka u Beogradu kaže da bi sastanak Aleksandra Vučić i Albina Kurtija mogao da otvori novi okvir za dijalog i pomirenje.
Surlić je izrazio nadu da će oba lidera presati da traže izgovore za razgovore sa drugom stranom zato što EU traži od njih da to rade.
"Apsurdna je situacija da kada se Vučić sastane sa Tačijem i sutra sa Kurtijem, da se to predstavlja kao akt patriotizma, dok ako se ja sretnem sa Agonom Malićijem onda je to akt izdaje. Isto ako Srpska lista učestvuje na kosovskim izborima za kosvoski parlament to je patriotizam i u skladu sa srpskim nacionalnim interesima, a ako srpski seljaci iz Starog Grackog imaju kosvoska dokumenta onda je to izdaja", rekao je Surlić.
Poručio je da se ti apsurdi moraju prevaizići i izrazio nadu da će Vučić i Kurti u tome uspeti.
Surlić kaže da je dijalog doživeo neuspeh jer se nije razumeo glavni cilj dijaloga niti je bio precizno definisan.
"Ne možete da noramlizujete odnose ako jedna strana priča o granicama, a druga o administrativnim prelazima", rekao je Surlić i dodao da ne postoji isto poimanje Zajednice srpskih opština.
Kako je rekao, krucijalni problem dijaloga je bio u tome kako da verujemo u finalni dogovor Beograda i Prišitne ako i ovo što je do sada dogovreno nije ispunjeno. Surlić je zapitao - ko može da garantuje da će bilo koji sporazum biti ispunjen ako ne postoji sankcija za neispunjenje od strane međunarodne zajednice.
Kako je rekao, dobra polazna tačka za novi dijalog Beograda i Prištine je da se prvo proceni prerthodni dijalog, da se zatim uspostavi jasan cilj, zatim da postoji akativno učešće EU kao medijatora i da proces bude pomognut sa adminsitracijom SAD.
Takođe, svaki budući dogovor mora da bude oročen i da ima jasne obaveze i sankcije za neispunjenje od strane međunarodne zajednic, naveo je Surlić.