Linkovi

Beograd između Berlina i Pariza


Lideri balkanskih država sa liderima Francuske i Nemačke na samitu o Zapadnom Balkanu u Berlinu, Foto: AP Photo/Michael Sohn, pool

U vakuumu između nedavnog samita o Zapadnom Balkanu u Berlinu i predstojećeg u Parizu početkom jula, Beograd i Priština su makar privremeno skinuli sa dnevnog reda pitanje međusobnih odnosa i blokiranog dijaloga.

Iako su mnogi analitičari posle berlinskog samita bili skloni oceni da je i taj skup još jednog pokazao svu dubinu krize u odnosima Srbije i Kosova, Dragiša Mijačić iz Radne grupe Evropskog konventa o EU za Poglavlje 35 smatra da ne treba potcenjivati efekte skupa u Berlinu:

Je li skup u Berlinu bio kupovina vremena za samit u Parizu?
please wait

No media source currently available

0:00 0:04:16 0:00

"Mislim da je prava svrha sastanka u Berlinu bila da se onemogući američka inicijativa za postizanje sporazuma izmešu Beograda i Prištine. I da je francusko-nemačka inicijativa zauzela taj prostor, kako bi se predupredile sve druge inicijative, uključujući i američku. Naročito u periodu dok traju kampanje i dok traju izbori za evropski parlament. Tako da taj susret koji se desio u Berlinu, i sledeći koji će biti u Parizu pre svega imaju za cilj kupovinu vremena, a ne postizanje bilo kakvih dogovora", kaže Mijačić.

Sa druge strane, Dragan Đukanović sa Fakulteta političkih nauka je mišljenja da Evropska unija nema kapacitete da na Zapadnom Balkanu rešava krucijalne probleme, i da bez obzira na berlinski skup, dogovor Srbije i Kosova neće biti moguć bez Vašingtona:

"Ako pogledamo prošlogodišnji primer postizanja sporazuma između Severne Makedonije i Grčke, tu možemo videti da su pre svega SAD bile dominantan akter koje su uticale da do tog sporazuma dođe", kaže Đukanović i dodaje:

"Ne treba da prenebregnemo jednu činjenicu da bez involviranja SAD nije realno očekivati - niti da dođe do deblokade procesa dijaloga, niti do postizanja konačnog rešenja. Mislim da se i u istorijskom kontekstu naših dešavanja na postjugoslovenskom prostoru pokazalo da jedino jasan i dinamičan uticaj SAD može da dovede do rešenja. Videli smo i Dejtonski sporazum, i Ohridski sporazum, i Rezolucija 1244."

Prema informacijama koje cure iz Brisela, nije tajna da ni u Uniji nisu zadovoljni rezultatima koje iza sebe ostavlja visoka predstavnica Federika Mogerini, ali u oceni situacije na Zapadnom Balkanu, ne treba zaboraviti ni ulogu Rusije:

"U ovom trenutku ipak ne bih izjednačio uticaj koji mogu imati, sa jedne strane SAD, a sa druge Ruska Federacija. Nedvosmisleno je da SAD imaju predominaciju, kada je u pitanju ovaj proces dijaloga Beograda i Prištine. A što se same Rusije tiče, videli smo da je ona osporavala i neka druga rešenja, ona je osporavala dogovor Grčke i Makedonije oko imena, pa je ipak ta stvar na kraju prevaziđena", podseća Đukanović.

Na kraju, Dragiša Mijačić ukazuje i na vremenski cajnot u koji upadaju sve strane uključene u kosovski problem, a sve počinje skorim evropskim izborima:

"Dok se ne reši pitanje Brexita, dok se ne reši pitanje američkih izbora, ja mislim da su izbori na Kosovu i u Srbiji sledeće godine takođe redovni. Pretpostavljam, ukoliko ne dođe do nekog vrlo brzog rešenja imaćemo jedan zastoj i u pregovorima, i u evropskim integracijama od nekih godinu, godinu i po dana", ističe Mijačić.

Prošle godine postojalo je verovanje da bi kosovski dijalog mogao da bude okončan brzo, najkasnije ove godine. Iz današnje, postberlinske perspektive situacija deluje potpuno drugačije i može se reći da će veliki uspeh biti ukoliko se u Parizu dijalog Beograda i Prištine otkoči. O konačnom rešenju nekom drugom prilikom.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG