Dnevni listovi u Srbiji prekršili su Kodeks novinara Srbije u 2.715 tekstova od 1. oktobra 2022. godine do 31. januara 2023. godine, saopšteno je u utorak na predstavljanju monitoringa dnevnih novina u Srbiji koji je sproveo Savet za štampu.
"Tabela je značajna jer pokazuje kontinuitet i jedno vidno poboljšanje", rekla je predsedavajuća Komisiji za žabe Saveta za štampu, Tamara Skroza.
Ona je objasnila da je praćeno ponašanje medija u oktobru, koji je mesec u kom se u kontinuitetu prate mediji od 2018. godine. "Tu su mediji manje-više pokazali kontinuitet u broju prekršaja, uz male izuzetke", kazala je Skroza dodajući da su pomeranja u ponašanju listova koji retko krše Kodeks, poput dnevnika Danas i Politike, mala u odnosu na "rekordere".
Ona je međutim, pohvalila dnevni list Kurir, koji je u oktobru 2018. imao 137, a sada ima 72 - "dakle za polovinu, čime je sišao sa liste najvećih prekršilaca Kodeksa", rekla je ona.
"Šampioni u kršenju Kodeksa" ostaju isti, pa je tako na prvom mestu po broju prekršaja Srpski telegraf sa 642 teksta, "za dlaku" ga sledi Alo sa 600 prekršaja i Informer sa 540 tekstova koji krše Kodeks.
Na četvrtom mestu su Večernje novosti sa 328 tekstova u kojima je prekršen Kodeks, na petom Kurir sa 320, šestom Blic sa 183 tekstova, Nova sa 50, Politika sa 30 i Danas sa 22 teksta.
Govoreći o poglavljima koja se najčešće krše, Skroza je navela poglavlje četiri u kom su "skupljene najkritičnije tačke naših medija", a to je kršenje prava na pretpostavku nevinosti, uznemiravajući pornografski sadržaji, neoznačeno oglašavanje, diskriminacija i propagiranje međunacionalne netrpljeviosti i slično - "sve je u tom poglavlju. I tu imamo 1.394, dakle skoro polovinu (kršenja)". Kao što je već uobičajeno, najviše se kršila pretpostavka nevinosti, dodala je.
Navela je da je prvo poglavlje, koje obavezuje na istinitost izveštavanja, prekršeno 1.003 puta, dok po broju kršenja sledi poglavlje sedam koje predviđa pravo na privatnost i zaštitu identiteta dece. Tu je stanje manje-više nepromenjeno, zaključuje Skroza.
Nepoštovanje javne reči postaje sve učestalije, a kao razlog Skroza navodi redovno praćenje događanja u rijaliti programima:"Ja nikad nisam gledala rijaliti, ali pošto redovno pratim medije ja apsolutno sve znam - ko s kim, koga i kako. U tom smisu, pošto se detaljno prenosi sve, kršenje kulture i etike javne reči je prosto podrazumevajuća stvar... Nekako mi se čini da javnost žmuri prema onome što se u tabloidima dešava", kazala je Skroza citirajući - uz izvinjenje - neke vulgarne naslove i "prostakluke" objavljene u tabloidima, što je, podsetila je, "dostupno i deci".
"Čini mi se da nikada toga nije bilo više", zaključila je. Nestale su i karakteristične zvezdice koje često makar formalno sakrivale proste reči.
Takav rečnik se preselio i na političke strane. "Ono što je primetno je da mediji više ne prezaju ni od uznemiravajućih sadržaja. "Moje mišljenje je da to pre svega zbog suđenja kriminalnom klanu Veljka Belivuka", navela je Skroza i prenela neke užasavajuće detalje prenete iz svedočenja u sudu.
"Neverovatna lakoća" kršenja Kodeksa
Novinarka Vera Didanović rekla je da postoji "neverovatna lakoća" u kršenju Kodeksa novinara Srbije, uz svest da se pravila krše jer se određenom mediju ili određenom novinaru u određenom trenutku isplati kršenje.
Najviše je prekršaja u tri rubrike - politika, hronika i estrada, rekla je ona: "U političkoj rubrici se krše norme na istinitost izveštavanja, plasiraju se neistine, kao činjenice se predstavljaju pretpostavke i nagađanja. Imamo i prećutkivanje činjenica iz poglavlja pet", rekla je Didanović.
Pomenula je da često u različitim novinama postoje iste informacije iz navodno poverljivih izveštaja, "što mi govori da postoje centri iz kojih se distribuira taj izvešta".
"Na estradnim stranicama je veliki broj kršenja prava na privatnost. Ove godine je bio primer slučaj glumice Anđelke Prpić. To se pretvorilo u torturu ne samo Prpić, već njenog partnera i njenog nerođenog deteta, koje će jednog dana moći da čita šta je o svemu tome pisano", rekla je Didanović.
Generalna sekretarka Saveta za štampu Gordana Novaković rekla je kako je primetno da se novinari međusobno i jedni na druge žale Komisiji saveta za štampu, kao i da su počele da im se obraćaju političke stranke i poslanici, a Tamara Skroza je dodala da su "mnogi nagrnuli da konkurenciju ili političke neistomišljenike ocrne pred Savetom", jer je rečeno da će se reč Saveta slušati više kada je reč o medijskom sufinansiranju.
