Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija održao je vanrednu o Kosovu, nakon odluke tamošnjih vlasti da evro postane jedina zakonita valuta.
Sednica, koju je sazvala predsedavajuća Savetom bezbednosti Gvajana, održana je na zahtev Srbije - koja je uz podršku Rusije tražila da se, kako je naznačila, razgovara o rastućim tenzijama na Kosovu.
Specijalna predstavnica i šefica Misije Ujedinjenih nacija na Kosovu Karolina Zijade je u uvodnoj reči upozorila je na opasnosti usled napetosti na terenu i u odnosima Srbije i Kosova.
“Pre skoro godinu dana postignuta su dva sporazuma - u Briselu i u Ohridu – što je otvorilo put ka normalizaiciji. Međutim, napredak je zaustavljen i uprkos dogovoru o tablicama i energetici bilo je mnogo tenzija. Na izbore na severu Kosova izašlo je manje od 4 odsto birača. Krajem maja dogodili su se sukobi u kojima je bilo mnogo povređenih civila i 93 vojnika NATO-a. Počinjen je napad u Banjskoj – koji je za posledicu imao ljudske žrtve”, rekla je Zijade u islaganju na početku sednice.
“Nedostatak komunikacije utiče na opštu nesigiurnost. Na Kosovu je 27. decembra usvojena odluka da će od 1. februara jedina zakonita valuta biti evro. Ta odluka nije u diovoljnoj meri obrazložena. Pre toga, dinar koji više nije u upotrebi, koristio je kao glavna valuta kosovskim Srbima. Ovom merom pogođene su desetine hiljada ljudi, kao i ekonomija. Onemogućene su isplate građanima, koje obuhvataju plate, penzije i druga primanja. Kosovska Centralna banka odluku o tome je donela u kratkim rokovima i pojedince onemogućava da dobiju jednostavne usluge“, ukazala je zvaničnica Ujedinjenih nacija na Kosovu.
Zijade je upozorila da poslednja odluka kosovske vlade, kao i zatvaranje insticucija u više kosovskih opština koje kosovske vlasti smatraju paralelnim – nisu doprinele smirivanju napetosti.
“Pozivam na primenu vladavine prava bez politčkih pritisaka. Nastaviću da pozivam Beograd i Prištinu da se angažuju u dijalogu kojim posreduje EU. Ključan je opstanak pregovra ka uzajamno prihvatljivom rešenju. Kao i izgrdnja uzajamnog poverenja – što je jedino održivo rešenje. Takva rešenja se ne mogu ostvariti jednostranim akcijama, već obostranim dijalogom”.
U ime Srbije na zasedanju je govorio predsednik Aleksandar Vučić, dok je Kosovo predstavljaao premijer Aljbin Kurti, sa kojim je u Njujork doputovala i ministarka spoljnih poslova Donika Gervala.
Predsednik Srbije je u obraćanju upozorio da su privremene institucije Kosova, kako ih je označio, stvorile nepodnošljive uslove za život Srba na Kosovu.
„Srbi i drugi nealbanci žive u jako teškim uslovima. Potezi kosovskih vlasti im mogu doneti nepopravljivu štetu. Konkretan povod zbog kog smo tražili održavanje sednice je odluka takozvane Centralne banke Kosova da zabrani dinar na teritoriji Kosova i Metohije. Opstanak Srba na Kosovu zavisi od dotoka dinara. Veliki je broj ljudi koji zavise od isplata iz budžeta Republike Srbije. Radi se o postupku kojim se ljudi lišavaju osnovnih mogućnosti za život. Tom odlukom građanima se onesposbljava pristup zdravstvu, školstvu, kupovinu lekova – čime se minimalizuje ljudsko dostojanstvo“, rekao je predsednik Srbije.
On je izneo tvrdnje da se znatno uvećao broj etničkih napada na pripadnike srpske nacionalnosti od kako je vlada premijera Kosova preuzela vlast.
„Nametanje evra nije bilo zbog vladavine prava – već da bi se ostvarili nemogući uslova života za Srbe i njihovo proterivanje sa Kosova. To je samo jedna od sistematskih mera Kosova za napad na srpsku populaciju čija je svrha da im stvori nemoguće uslove za život“, poručio je Vučić.
Premijer Kosova je tokom zasedanja istakao je da se uvođenjem evra ne zabranjuje dinar – već uvodi red u kosovski platni promet.
„Želim da bude jasno da odluka ne sprečava da Srbiju da finasijski pomaže Srbima. Sve suprotno tome je propaganda. Motiv za odluku Centralne banke je transparentnost uvoza novca na Kosovo. Ista pravila važe za sve valute iz bilo koje zemlje: za dolare, funte, ili albansku valutu. Kosovska vlada čini sve da se snadbenanje dinarom odvija nesmetano. Obratili smo se Centralnoj banci Srbije kako bismo uspeli da ostvarimo laku tranziciju. Želimo da ostvarimo transfer novca iz Srbije na legalan način“, rekao je Kurti tokom obraćanja.
Kurti je istakao da odluka o uvođenju evra treba da zaštiti građane od organizovanog kriminala i šverca oružja.
„Građani srpske nacionalnosti sa severa Kosova suočavaju se sa pretnjama kriminalnih grupa koje od njih traže da protestuju ili glasaju. Nekontrolisanim ulaskom novca na Kosovo finansiraju se kriminalne grupe. Potrebno je sprečiti Beograd u tim aktivnostima. To je razlog histerije Beograda zbog odluke kosovske Centralne banke. Branimo da vreće novca nelegalno prelaze preko granice“, rekao je Kurti.
Kurti je pozvao Vučića da potpiše Briselski sporazum i implementacioni aneks iz Ohrida ovde i sada, jer bi time pokazao predanost mirnim i dobrosusedskim odnosima sa Kosovom.
"Potpis je jedina garancija za punu i bezuslovnu primenu sporazuma", rekao je Kurti na sednici Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija.
Linda Tomas Grinfild, ambasadorka Sjedinjenih Država u UN, istakla je da Vašington ima rezerve prema odluci kosovskih vlasti o dinaru, dok se ne utvrde mehanizmi u skladu sa najboljim evropskim praksama.
"Ova odluka je doneta bez adekvatne pripreme i konsultacija sa lokalnim stanovništvom. Tražimo da početak sprovođenja ovog plana bude odložen dok se ne definišu odgovarajuće procedure u skladu sa evropskim standardima", kazala je ona.
Američka ambasadorka je istakla da očekuje da Srbija pozove na odgovornost počinioce napada na kosovsku policiju u Banjskoj u septembru prošle godine.
Tomas Grinfild je ukazala i da nedavni ulazak pripadnika kosovske policije u prostorije srpske nevladine organizacije na zapadu Kosova nije u skladu sa nastojanjima Prištine da stvori multietničko društvo.
Dodala je i da je dijalog pod okriljem Evropske unije najbolji način da za rešavanje otvorenih pitanja.
Dmitrij Poljanski, prvi zamenik stalnog predstavnika Rusije pri Ujedinjenim nacijama uporedio je situaciju na Kosovu sa situacijom u Gazi.
„Problem je dostigao takve razmere da je srpsko stanovništvo pokrajine Kosovo sada svedoči direktnoj pretnji po opstanak“, rekao je on.
Poljanski je kazao i da Rusija osuđuje odluku kosovskih vlasti o ukidanju dinara i da je to samo poslednja u nizu odluka u sklopu pokušaja „kosovskih vlasti da proteraju svo nealbansko stanovništvo“.
Kao rezultat ovakvih akcija Prištine, oko 40 odsto Srba napustilo je KiM, rekao je Poljanski, navodeći da je odluka o evru prozrokovala ekonomsku neizvesnost za veliki broj pripadnika manjinskih zajednica.
"Na taj način, rizikujemo da dobijemo novo izbijanje međuetničkog nasilja", rekao je ruski diplomata.
Prema odluci Centralne banke Kosova evro je postala jedina zvanična valuta od 1. februara - što praktično znači da je u platnom prometu Kosova ukinuta upotreba nacionalne srpske valute dinara.
To je izazvalo burne reakcije zvaničnog Beograda, ali i znatnu zabrinutost srpske zajednice na Kosovu kojoj Srbija iz budžeta isplaćuje plate, penzije, socijalnu pomoć i druga primanja.
Kosovske vlasti reagovale su tvrdnjama da Centralna banka Kosova suverena u donošenju odluka i da se ovom konkretnom ne zabranjuje dinar, već uvodi evro kao zvanična kosovska valuta.
Sjedinjene Države, Evropska unija i druge zapadne države od kosovskih vlasti tokom poslednjih nedelja tražile su odlaganje primene te odluke.
Istovremeno su upozorile da bi taj i drugi potezi kosovskih vlasti mogli doprineti povećanju napetosti u kosovskom društvu.
Uz uvođenje evra kao zvanične valute, vlasti Kosova su zatvorile i institucije u više opština sa sa srpskom većinom - koje su označile kao paralelne u odnosu na Kosovske.
Američka ambasada u Prištini saopštila je nakon toga da politika kosovskih vlasti i akcije policije nepotrebno podižu etničke tenzije i mogle bi ograničiti mogućnosti Sjedinjenih Država da budu delotvoran partner Kosova na međunarodnoj sceni.
Srbija i Kosovo, njena bivša pokrajina koja je 2008. proglasila nezavinsnost, duže od decenije pregovaraju o normalizaciji odnosa - što je ujedno i preduslov njihovog napretka na putu evroatlantskih integracija.
Početak 2023. godine i postizanje Ohridskog sporazuma i Aneksa o njegovoj primeni ulivali su dozu optimizma da bi u dijalogu dve strane, sa veoma promenjivim učincima, moglo biti rezultata.
Međutim, umesto toga - u nastavku 2023. održano je nekoliko neuspešnih rundi razgovora kojima je posredovala Evropska unija.
U međuvremenu, početkom februara Evropska komisija i Evropska služba za spoljnu akciju predali su predlog o izmenama i dopunama u pregovaračkom okviru Srbije - na osnovu kog će Ohridski sporazum i Aneks njegove primene postati sastavni deo pregovora o članstvu Srbije u Evropskoj uniji.
Ukoliko predlog bude odobren, naći će se u okviru Poglavlja 35, kojim je obuhvaćena usklađenost Srbije sa sporazumima postignutim u dijalogu sa Kosovom.
Članovi Saveta jedinstveni su u podršci dijalogu koji vodi EU u cilju uspostavljanja uslova za normalizaciju odnosa Beograda i Prištine, navodi se na sajtu Saveta bezbednosti UN.
Duboke podele među stalnim članovima, međutim, nastavljaju da karakterišu pristup Saveta bezbednosti tom pitanju. Među pet stalnih članica Saveta, Francuska, Velika Britanija i SAD priznaju nezavisnost Kosova i imaju tendenciju da podržavaju njegovu vladu.
Kina i Rusija ne priznaju nezavisnost i snažno podržavaju poziciju Srbije i njenu tvrdnju na teritorijalni integritet.
Šest izabranih članica, među kojima su Gvajana, Japan, Malta, Republika Koreja, Slovenija, Švajcarska priznaju nezavisnost Kosova, dok četiri : Alžir, Ekvador, Mozambik i Sijera Leone ne priznaju.
