Azerbejdžan je saopštio da je uhapsio bivšeg šefa separatističke vlade Nagorno-Karabaha kada je u sredu pokušao da pređe u Jermeniju.
Hapšenje Rubena Vardanjana objavila je azerbejdžanska granična služba. Čini se da to odražava nameru Azerbejdžana da brzo i snažno primeni svoju kontrolu nad regionom posle vojne ofanzive koja je dovela do egzodusa desetina hiljada etničkih Jermena.
Vardanjan, veoma bogati biznismen koji je stekao milijarde u Rusiji gde je imao veliku investicionu banku, preselio se u Nagorno-Karabah 2022. godine i bio šef regionalne vlade nekoliko meseci pre nego što je ranije ove godine podneo ostavku.
Azerbejdžanska granična služba saopštila je da je Vardanjan sproveden do prestonice Bakua i predat "relevantnim državnim organima" koji će odlučiti o njegovoj sudbini. Objavila je i fotografiju Vardanjana kojeg čuvaju dva graničara pored helikoptera.
Takođe u sredu, azerbejdžansko ministarstvo zdravlja saopštilo je da je ukupno 192 azerbejdžanskih vojnika poginulo, dok je 511 ranjeno tokom ofanzive u Nagorno-Karabahu. Jedan azerbejdžanski civil takođe je poginuo u neprijateljstvima, saopštilo je ministarstvo.
Zvaničnici Nagorno-Karabaha naveli su ranije da je najmanje 200 ljudi sa njihove strane, uključujući 10 civila, ubijeno, a preko 400 ranjeno u borbi.
Brza, 24-časovna akcija Azerbejdžana, koja je uključivala tešku artiljeriju, raketne bacače i dronove, primorala je separatističke vlasti da polože oružje i razgovoraju o "reintegraciji" Nagorno-Karabaha u Azerbejdžan.
Azerbejdžanski i separatistički zvaničnici su od tada održali dve runde razgovora, ali nisu objavljeni detalji, a izgledi za "reintegraciju“ etničkog jermenskog stanovništva u većinski muslimansku zemlju, ostaju nejasni.
Uprkos obećanjima Azerbejdžana da će poštovati prava stanovnika, oni su požurili da masovno pobegnu iz regiona zbog straha od odmazde.
Više od 50 hiljada od 120 hiljada stanovnika Nagorno-Karabaha, napustilo je region prema Jermeniji u sredu ujutru, saopštile su jermenske vlasti.
Satima dugačke saobraćajne gužve prijavljene su u utorak na putu iz Nagorno-Karabaha, dok su stanovnici žurili da odu, plašeći se da bi Azerbejdžan mogao da zatvori jedini put koji vodi u Jermeniju.
Eksplozija u ponedeljak na benzinskoj pumpi u blizini glavnog grada regiona Stepanakerta, gde su ljudi čekali u redu da napune gorivom svoja vozila pre odlaska u Jermeniju, usmrtila je najmanje 68 osoba, izjavio je ombudsman za ljudska prava Gegam Stepanjan. "Još 290 osoba je ranjeno, a ukupno 105 se smatra nestalim od utorka uveče", rekao je on.
Ogromna eksplozija je pogoršala več značajnu nestašicu goriva.
Tatev Mirzojan, 27-godišnja stanovnica regionalne prestonice Nagorno-Karabaha, koja je stigla u jermenski grad Goris sa svojom porodicom posle 28 sati vožnje, rekla je da su koristili gorivo koje su spremili za hitne slučajeve.
"Bilo nas je sedmoro u jednom malom automobilu," rekla je ona. "To je bilo užasno putovanje jer su ljudi u panici i nervozni."
Mirzojan je dodala da ona i njena porodica planiraju da ostanu sa njenom sestrom koja živi u Jerevanu, dodajući da ne želi da razmišlja o budućnosti za sada.
Neki od njenih rođaka još uvek traže gorivo da napuste Nagorno-Karabah, dodala je ona. "Moja rođaka je još uvek pod opsadom u Martuniju, čeka da je odvedu u Stepanakert, a posle toga će smisliti šta dalje."
Azerbejdžanska brza akcija usledila je nakon devetomesečne blokade puta koji povezuje Nagorno-Karabah sa Jermenijom. Jermenija je navela da je zatvaranjem uskraćeno osnovno snabdevanje hranom i gorivom stanovnika Nagorno-Karabaha, dok je Azerbejdžan odgovorio tvrdnjom da jermenska vlada koristi put za prevoz minerala i ilegalne isporuke oružja separatističkim snagama regiona.
Nagorno-Karabah je bio autonomno područje unutar Azerbejdžana tokom sovjetskog vremena i bio je pod kontrolom etničkih jermenskih snaga koje je podržavala jermenska vojska u šestogodišnjem separatističkom ratu koji je počeo u poslednjim godinama Sovjetskog Saveza i završio se 1994.
Azerbejdžan je povratio značajnu teritoriju, uključujući delove Nagorno-Karabaha, u šestonedeljnom ratu sa Jermenijom 2020. godine, koji se završio primirjem uz posredovanje Moskve i raspoređivanjem 2 hiljade ruskih mirovnih snaga da nadgledaju region.
Rusija, koja je bila glavni sponzor i saveznik Jermenije od raspada Sovjetskog saveza 1991. godine, takođe je pokušavala da održi bliže veze sa Azerbejdžanom. Međutim, uticaj Moskve u regionu je brzo oslabio kako je ruski rat protiv Ukrajine iscrpeo resurse.
Portparol Kremlja Dmitrij Peskov odbio je da komentariše hapšenje Vardanjana, koji se odrekao ruskog državljanstva nakon što se preselio u Nagorno-Karabah.
