Na izložbi u Muzeju „Ki Branli“ u Parizu, istražuje se sramno poglavlje zapadnog kolonijalizma i predstavljaju koreni današnjeg rasizma i predrasuda.
Ljudsko biće ili – nakaza? Muzej „Ki Branli“ u Parizu se bavi tim i sličnim pitanjima na izložbi o ljudskim zoološkim vrtovima. Koorganizatorka izložbe Nanet Snep kaže da su Evropljani počeli da izlažu ljudska bića od 15. stoleća.
„Od tog vremena, sve više i više muškaraca, žena i dece je dovođeno iz Afrike, Azije i Amerike i Okeanije, koji su prikazivani na vašarima, u kabareima i drugde, ili na kolonijalnim izložbama i u cirkusima.“
U 19. i ranom 20. veku, ljudski zoološki vrtovi su postali popularna vrsta zabave u Evropi i Sjedinjenim Državama – i unosan posao. U njima su prikazivani pripadnici kolonizovanih naroda – poput takozvane „Hotentotske Venere“ iz Južne Afrike. Ona je prikazivana širom Evrope početkom 19. veka, a šest godina kasnije je umrla. Ljudske neobičnosti su fascinirale zapadnu publiku. Izložba je zamisao bivše zvezde francuskog fudbala i borca protiv rasizma, Lilijana Tirama.
„Ovo je cefalometar. On se koristio za merenje lobanje. Naučnici su tvrdili da postoje superiorne i inferiorne rase.“
Tiram kaže da nam te nekadašnje naučne teorije pomažu da danas shvatimo rasizam.
„Takozvana bela rasa se smatrala superiornom – a onda je to išlo dalje duž skale boja, do takozvane crne rase koja se smatrala izgubljenom vezom između majmuna i ljudi.“
Izlaganje ljudskih bića je počelo da nestaje 1930-ih godina, s obzirom da je interesovanje publike prešlo na filmove i druge oblike zabave. Ali predrasude su se zadržale. Tiram se nada da će ova izložba navesti ljude da razmisle o korenima sopstvenih predrasuda.