Veza astme i želudačnih problema

Astma je hronični poremećaj koji otežava disanje. Vraćanje sadržaja u stomaku je stanje u kojem se želudačna kiselina vraća i iritira jednjak. Ta dva veoma različita medicinska problema često se javljaju istovremeno, čineći tešku situaciju još težom. Studije su pokazale da tretiranje vraćanja želudačnog sadržaja kod odraslih pomaže da se umanji intenzitet njihovih napada astme. Istraživači su želeli da ustanove da li bi to moglo da se odnosi i na decu.

Alejna Kvapil, stara 17 godina, dobila je dijagnozu astme kada je imala 13 godina.

„Kada imate napad astme, vaši disajni putevi su zapravo zatvoreni i ljudi ne shvataju da ne možete da dišete i da izbacite vazduh.“

Svetska zdravstvena organizacija saopštila je da je astma najčešće hronično oboljenje medju decom. Niko ne zna tačan razlog, ali studije su pokazale vezu izmedju astme i vraćanja sadržaja iz želuca. Oko 70 odsto ljudi koji imaju astmu imaju i želudačno-jednjačku gorušicu, koja se pojavljuje kada se želudačne kiseline vraćaju u jednjak, kanal koji povezuje usta i stomak. Deca i bebe mogu da pate od od te bolesti. Kod dece, kao i kod odraslih, najčešći simptom je gorušica.

Alejna Kvapil učestvovala je u studiji kako bi ustanovila da li tretiranje njenog vraćanja sadržaja iz želuca može da tretira njenu astmu. Ona je bila medju 300 dece koja su učestvovala u studiji. Studija je uključivala tretiranje neke od dece jakim lekovima nazvanim protonskim inhibitorima, koji umanjuju količinu kiseline u stomaku. Doktorka Dženet Holbruk sa univerziteta Džons Hopkins je jedan od autora studije.

„Ova studija je važna jer su protonski inhibitori u širokoj upotrebi i postoji veliki broj kontradiktornih podataka oko toga da li su oni delotvorni u tretiranju astme.“

Polovini dece dat je protonski inhibitor, zajedno sa steroidima koji se inhaliraju, a koji pomažu pri disanju i digestivnim problemima. Drugoj polovini dat je lažni lek. Iako lekovi kojima se tretira vraćanje sadržaja iz želuca često pomažu u umanjenju simptoma astme, deca koja nisu imala simptome vraćanja, a koja su primila inhibitor nisu imala nikakvo umanjenje simptoma astme. Zapravo, pokazali su se neki neželjeni efekti leka.

„Kod dece koja su uzimala aktivan lek bilo je više respiratornih infekcija tokom trajanja studije. Tako da, ne samo što tretman nije delotvoran, već može da nosi i odredjen rizik.“

Čak i kod dece koja imaju dijagnozu vraćanja sadaržaja iz želuca, inhibitori nisu pomogli kod simptoma njihove astme. Američko udruženje za borbu protiv bolesti pluća podržalo je studiju čiji rezultati su objavljeni u časopisu Američkog medicinskog udruženja.