Šta znači biti azijski Amerikanac? Velika izložba u smitsonijenovoj Nacionalnoj galeriji portreta u Vašingtonu, predstavlja radove sedam azijsko-američkih umetnika, koji pokušavaju da odgovore na to složeno pitanje – putem umetnosti.
Smitsonijenova Nacionalna galerija portreta i smitsonijenov Azijsko-pacifički američki program, udružili su se da bi organizovali veliku izložbu na kojoj je predstavljen rad sedam azijsko-američkih umetnika. Svaki od radova na izložbi pod naslovom „Portreti azijsko-američkih susreta“, jeste umetnikovo viđenje toga šta znači biti azijski Amerikanac.
Svaki od umetnika je dobio celu izložbenu odaju, ili hodnik, za izlaganje svojih radova. Jedan od tih umetnika je Rodžer Šimomura. Kao japanski Amerikanac tereće generacije, on se svojim umetničkim radom tokom cele karijere borio protiv rasnih strereotipa. Pet slika koje su predstavljene na izložbi su autoportreti, u kojima njegov lik zauzima centralno mesto. Sliku „Šimomura prelazi Delaver“, on tumači kao „nastavak“ ikoničke slike iz 19. stoleća „Vašington prelazi Delaver“, na kojoj je prvi predsednik Sjedinjenih Država predstavljen u istorijskom trenutku Američke revolucije.
„Ideja je da se postavim kao Džordž Vašington, u nadi da ću da pokrenem pitanja koja se uz to nameću, kao što je pitanje šta bi bilo da su japanski Amerikanci bili u ovoj zemlji u položaju u kojem se našao Džordž Vašington? Mislim da je takvo pitanje veoma neobično. Ali, dopada mi se apsurdnost takvih ekstrema.“
Slika je deo serije nastale na osnovu Šimomurinog iskustva kada je u vreme Drugog svetskog rata zajedno sa porodicom bio interniran u logor okružen bodljikavim žicama, kada se tvrdilo da su japanski Amerikanci opasni za zemlju.
„Zaista je za nekog kao što sam ja uvredljivo kada u vreme Drugog svetskog rata provede dve godine iza bodljikave žice i kada se posle nekoliko godina služenja u vojsci shvata kao stranac.“
Šizu Saldamando se rodila i odrasla u Kaliforniji, ali njena umetnost vuče jake korene iz njenog japanskog i meksikanskog porekla – dve etničke zajednice koje se suočavaju sa diskriminacijom.
„Nadam se da će ljudi da dovedu u pitanje ono što vide kao normalno, da dovedu u pitanje svoje stereotipe ili pretpostavke o onima koje vide na slikama.“
Umetnička fotografkinja Sidžo se rodila u Seulu u Južnoj Koreji, odrasla je u Sjedinjenim Državama i sada živi pretežno u Pekingu. Ona za sebe kaže da je Kjopo, što je korejski naziv za Korejce koji žive u inostranstvu. Sidžo je 2004. počela da fotografiše Korejce širom sveta. Dvesta četrdeset fotografija tela u prirodnoj veličini su njen „Kjopo projekat“. Šezdeset fotografija je uveličano i posebno izloženo.
Žang Čung Hong, ili Hong Žang, kako je poznata u Sjedinjenim Državama, umetnica je koja se rodila u Kini, ali živi i radi u Sjedinjenim Državama. Ona koristi predstave duge, ravne kose, slikane ugljenom, u formi svitaka, da istraži svoj identitet azijsko-američke žene. Umetnica performansa Hje Jeon Nam, došla je u Sjedinjene Države iz Koreje da studira umetnost, ali ima teškoće u prilagođavanju na novu kulturu.
Ona je tu svoju borbu prikazala u četvorodelnom video autoportretu, u kojem se svakodnevni zadaci vide kao veliki izazov. Konrad Ing, direktor smitsonijenovog Azijsko-pacifičkog američkog programa, kaže da izložba nije zamišljena tako da posetioci dođu do nekog određenog zaključka, nego da posluži kao povod za konverzaciju.
„Ova izložba je fantastična prilika za ljude koji žele da shvate šta bi azijsko-američki portret susreta mogao da znači, kako bi u nekim situacijama mogao da zvuči i da to dožive i onda odu, nadamo se izmenjeni i nastave da postavljaju nova pitanja o toj temi.“