U najnovijem 3D filmu Pirana, krvožedne preistorijske ribe prividno proždiru bioskopske gledaoce. Kako su potrošači spremni da za filmove u 3D tehnici plaćaju ulaznice 15 do 20 dolara, kompanije računaju da bi oni takv filmove rado gledali i kod kuće.
U kalifornijskoj Silikonskoj dolini, firma Envidia razvija trodimenzionalnu tehnologiju za kućne kompjutere. Šef 3D odeljenja, Fil Ajsler, kaže da njihove naočare omogućavaju sliku visoke rezolucije.
"Envidia razvija aktivne, elektronske naočare koje 60 puta u sekundi naizmenično propuštaju svetlo kroz levo i desno staklo. Kada kroz njih posmatrate sliku na ovakvom laptop kompjuteru možete da vidite istinsku stereoskopsku sliku, u punoj rezoluciji i prirodnim bojama", kaže Ajsler.
Iako kompanije eksperimentišu sa raznim metodama projektovanja 3D slike, marketinški ekspert Džon Pedi kaže da sistem Envidije radi i sa igricama koje nisu napisane za 3D.
"Pisac igrice ne mora ništa da uradi, dovoljno je da je napiše. U njoj možete da se uživate na starom 2D monitoru, ili, da dodate Envidijin stereo sistem sa 3D naočarama i da uživate u stereoskopskoj slici", kaže Pedi.
Ali neke kompanije idu i dalje od toga. Soni i Tošiba razvijaju konkurentnu tehnologiju za koju naočare nisu potrebne.
Potpredsednik Sonija, Jošihisa Išida, rekao je da se kompanija nada da će biti prva u tome, ali da datum lansiranja još nije određen.
"Čim svi tehnički elementi budu spremni, 3D televizori moći će da se gledaju bez naočara. Kada budemo rešili ta tehnička pitanja, razmotrićemo kada bi ovi televizori mogli da se nađu u prodaji", rekao je Išida.
Kućni 3D uređaji nisu jeftini. Dograđivanje kompjutera sistemom Envidija košta oko 600 dolara, a par naučara 200 dolara. Cene 3D televizora kreću se od 3 do 5 hiljada dolara. Televizori za koje naočare nisu potrebne svakako će koštati još više.