Pored mnogih dobrih strana istraživanje i korišćenje svemira ima i lošu stranu. Neispravni i odbačeni sateliti i druge svemirske letelice okružili su našu planetu svemirskim otpacima.
Procenjuje se da u bližoj i dalekoj orbiti oko zemlje obleće oko šest i po hiljada tona neispravnih satelita, delova raketa i drugih otpadaka, a svakoga dana pojavljuju se novi što povećava rizik od sudara sa letelicama koje još funkcionišu.
Međunarodna svemirska stanica već je morala da se sklanja sa puta otpacima koji su joj se opasno približili.
2009. godine jedan komunikacioni satelit sistema Iridijum sudario se sa neispravnim ruskim satelitom tipa Kosmos, što je stvorilo opasan oblak otpadaka koji i danas kruži oko zemlje.
Šef Odeljenja za svemirski otpad pri Evropskoj svemirskoj agenciji ESA, Hajner Klinkrad, upozorava da bi taj problem trebalo što pre rešavati.
„Objekat od deset centimetara mogao bi da potpuno uništi neku letelicu. Objekat od jednog centimetra već je sposoban da onesposobi neki ispravan satelit jer toliki opbjekat ima kinetičku energiju ručne bombe jer mu je tipična brzina 50 hiljada kilometara na sat“, rekao je Klinkrad.
Svemirske agencije pažljivo prate kretanje svemirskog otpada uz pomoć specijalnih radara, ali za sada nemaju drugi način da spreče sudare osim pomeranja onih letelica koje imaju sopstveni pogon. Ali Klinkrad kaže da to ne rešava širi problem..
„Ta masa je već dovoljna da započne takozvani 'Keslerov sindrom' odnosno situaciju u kojoj bi sudar između dva objekta mogao da izazove niz naknadnih sudara, što bi neke orbite učinilo neupotrebljiviom za duže vreme. Jedini način da se taj problem reši je da pošaljemo neku letelicu koja bi uklonila otpadak iz orbite“, kaže Klinkrad.
Na konferenciji o svemirskom otpadu ESA je prikazala animaciju nekoliko mogućih rešenja. Većina se svodi na izgradnju i lansiranje letelice-čistača koja bi se približavala većim komadima otpada i hvatala ih radi odvoženja u bezbednu zonu ili ih aktivno uništavala. Takođe se razmatra mogućnost uništavanja svemirskog otpada snažnim laserskim snopom sa zemlje.
Procenjuje se da u bližoj i dalekoj orbiti oko zemlje obleće oko šest i po hiljada tona neispravnih satelita, delova raketa i drugih otpadaka, a svakoga dana pojavljuju se novi što povećava rizik od sudara sa letelicama koje još funkcionišu.
Međunarodna svemirska stanica već je morala da se sklanja sa puta otpacima koji su joj se opasno približili.
2009. godine jedan komunikacioni satelit sistema Iridijum sudario se sa neispravnim ruskim satelitom tipa Kosmos, što je stvorilo opasan oblak otpadaka koji i danas kruži oko zemlje.
Šef Odeljenja za svemirski otpad pri Evropskoj svemirskoj agenciji ESA, Hajner Klinkrad, upozorava da bi taj problem trebalo što pre rešavati.
„Objekat od deset centimetara mogao bi da potpuno uništi neku letelicu. Objekat od jednog centimetra već je sposoban da onesposobi neki ispravan satelit jer toliki opbjekat ima kinetičku energiju ručne bombe jer mu je tipična brzina 50 hiljada kilometara na sat“, rekao je Klinkrad.
Svemirske agencije pažljivo prate kretanje svemirskog otpada uz pomoć specijalnih radara, ali za sada nemaju drugi način da spreče sudare osim pomeranja onih letelica koje imaju sopstveni pogon. Ali Klinkrad kaže da to ne rešava širi problem..
„Ta masa je već dovoljna da započne takozvani 'Keslerov sindrom' odnosno situaciju u kojoj bi sudar između dva objekta mogao da izazove niz naknadnih sudara, što bi neke orbite učinilo neupotrebljiviom za duže vreme. Jedini način da se taj problem reši je da pošaljemo neku letelicu koja bi uklonila otpadak iz orbite“, kaže Klinkrad.
Na konferenciji o svemirskom otpadu ESA je prikazala animaciju nekoliko mogućih rešenja. Većina se svodi na izgradnju i lansiranje letelice-čistača koja bi se približavala većim komadima otpada i hvatala ih radi odvoženja u bezbednu zonu ili ih aktivno uništavala. Takođe se razmatra mogućnost uništavanja svemirskog otpada snažnim laserskim snopom sa zemlje.