Na snimcima niske rezolucije vidi se šljunak na mestu spuštanja, a u daljini se vide obrisi obližnje planine Maunt Šarp
Najnoviji marsovski rover američke svemirske agencije NASA poslao je snimke Marsa čak i pre nego što se spustio na Crvenu planetu. Naučnici uključeni u taj dugoročni kažu da je kritična faza spuštanja rovera veličine manjeg automobila sprovedena bez greške.
Nastojeći da ne deluju brzopleto kontrolori na zemlji aktivirali su samo jednu, manje važnu kameru, od ukupno 17 koliko je ugrađeno u marsovski rover nazvan Kjuriositi.Na crno-belim snimcima niske rezolucije vidi se šljunak na mestu spuštanja, a u daljini se vide obrisi obližnje planine Maunt Šarp , koja će uskoro postati predmet istraživanja. Maunt šarp je visok 4800 metara, a obim u podnožju je 154 kilometara.
Uzbudljiviji od toga je video snimak, takođe niske rezolucije, napravljen iz vizure Kjuriositija dok se spuštao na Mars. Na snimku se jasno vidi tlo kako se približava, oblak prašine koji su podigle rakete za kočenje i najzad smirivanje slike kada je Kjuriositi dodirnuo tlo. Ovde, na Zemlji, šef nasinog odeljenja za svemirska istraživanja, Džon Grunsfeld, iskoristio je priliku da odgovori kritičarima koji tvrde da je istraživački duh u toj agenciji popustio.
„Pre današnjeg sletanja govorili smo o tome da je spuštanje na Mars teško i da uspeh nije garantovan. Mnogi u naučnoj zajednici kažu da je NASA izgubila kompas i da smo izgubili osećaj za istraživanja. Ali pitajte sve ove ljude u nasinim majicama šta misle o ovom uspehu. NASA zna kako da sprovodi istraživanja i sada smo se spustili na Mars“, rekao je Grunsfeld.
Ovde na Zemlji, NASA je prikazala kopiju Kjuriositija koji je pokazao kako mu specijalno konstruisano ogibljenje omogućava savlađivanje prepreka visokih do 75 centimetara. Menadžer misije Dženifer Trosper kaže da će sledeći korak biti buđenje sistema na roveru.
„Grupa ljudi sada razrađuje sekvence koje ćemo poslati roveru kako bi započeo aktivnosti planirane za prvi dan. Sada proveravaju vremenski redosled kako bi svi podaci bili poslati u pravom trenutku“, rekla je Dženifer Trosper.
Marsovski rover "Kjuriositi"
Naučnici su sada u procesu aktiviranja usmerene antene koja će omogućiti direktnu komunikaciju sa nasinom Laboratorijom za mlaznu propulziju koja rukovodi ovim programom.
Kjuriositi je znatno veći od svojih prethodnika i težak je oko jedne tone. Maksimalna brzina mu je 90, a prosečna 30 metara na sat. Svaki od šest točkova ima sopstveni elektromotor. Struju mu obezbeđuje atomski termoelektrični generator što znači da nije zavistan od solarnih ćelija koje na Marsu vremenom pokrije prašina i tako im smanji efikasnost.
Za komunikaciju sa zemljom Kjuriositi ima dva kanala – direktnu vezu i vezu preko marsovskih orbitera, odnosno relejnih komunikacionih satelita u orbiti oko Marsa. Signal do zemlje putuje oko 14 minuta.
Osnovni instrument za istraživanje su kamere. Kada naučnici na zemlji budu ugledali nešto što im privlači pažnju laserom će zagrejati taj uzorak dok ne počne da isparava, a zatim spektrometrom analizirati njegov sastav. Na kraju robotizovane ruke Kjuriositi takođe ima mikroskop i spektroskop sa iks zracima. Opremljen je i bušilicom kojom će pripremati uzorke za analizu u unutrašnjoj komori.
Naučnici kažu da će Kjuriositi tragati za dokazima da li je na Marsu ikada bilo živih organizama, kao i da li bi na njoj u budućnosti mogao da se održi neka vrsta života.
Planina Maunt Šarp je stoga posebno interesantna, kaže šef odeljenja za spuštanje Kjuriositija na Mars, Alen Čen, jer se na njoj jasno vide geološki slojevi.
„Ona je kao Veliki kanjon. Na takvoj planini imate pristup svim delovima marsove istorije lepo organizovanim, umesto da su pomešani kao u nekoj ogromnoj slagalici“, kaže Čen.
Ranija ispitivanja Marsa pokazala su da je ta planeta nekada bila toplija i vlažnija od sadašnje suve i hladne pustinje. Rob Mening je glavni inženjer za program istraživanja Marsa u Laboratoriji za mlaznu propulziju.
„Moći ćemo da bacimo pogled na vreme kada je Mars bio veoma mlad, kao i naša planeta, jer su stvoreni u isto vreme, odnosno kada su Zemlja i Mars bili vlažni i veoma pogodni za razvoj jednoćelijskih organizama“, kaže Mening.
Za sada, plan je da se rover koristi dve godine, ali s obzirom na ranija iskustva, moguće je da će Kjuriositi funkcionisati i mnogo duže.
