Od sada, živi svet duž Velikog koralnog grebena u Australiji može da se posmatra u realnom vremenu sa gotovo bilo koje tačke na zemlji.
Grupa Kejtlin sivju servej istražuje taj i druge koralne grebene kamerama direktno povezanim sa popularnim servisom Strit vju, u okviru sajta Gugl mape kompanije Gugl.
Učesnici ove konferencije u Montereju, u Kaliforniji družili su se tako sa jednim roniocem koji je plivao duž Velikog koralnog grebena. Jedan od uzbudljivijih momenata bio je susret sa velikom morskom kornjačom.
Ronioci Kejtlin sivju serveja napraviće svojim kamerama oko 50 hiljada snimaka Velikog koralnog grebena od kojih se kompjuterski formiraju panoramske scene visoke rezolucije. Posetioci sajta moći će da biraju između nekoliko lokacija za virtuelno ronjenje.
Naučnici uključeni u Projekat Kejtlin nadaju se da će time podići svest svetske javnosti o okeanima kao izvorima hrane i kiseonika i o potrebi očuvanja planete.
Naravno, snimci će obuhvatiti samo mali deo okeanskog dna. Vodeći naučnik Projekta Kejtlin sivju, Ove Heg-Guldberg, kaže da je važno da ljudi vide koliko globalno zagađivanje utiče na koralne grebene.
„Svetski okeani su u krizi. U ovom trenutku mnogi ekosistemi od kojih zavise ribarstvo i ljudi idu nizbrdo. Pitanje je šta možemo da učinimo. Ovaj projekat je važan za preokret tog stanja jer postavlja odgovarajuća pitanja. Koralne grebene treba posmatrati kao svetske pojave i treba proširivati naša znanja o tome kako se ta prelepa mesta menjaju“, kaže Heg-Guldberg.
Snimanje Velikog grebena dugog 2300 kilometara u okviru ovog projekta počelo je 16. decembra i trajaće do kraja ove godine. 2013. nastaviće se na drugim lokacijama, na Havajima, Filipinima i Bermudima. Ronioci će snimati grebene do dubine od 12 metara.
U dubine između 30 i 100 metara biće poslati roboti opremljeni kamerama i senzorima. Naučnici se nadaju da će tokom snimanja saznati više o ajkulama-tigrovima, o ražama i da će možda otkriti neke nepoznate vrste.
Ove Heg-Guldberg kaže da samo mali broj ljudi ima priliku da roni kraj koralnih grebena i da zato većina ne shvata bogatstvo podmorskog života.
„Stoga je važan činilac ovog projekta da se ljudima omogući virtuelno ronjenje u okeane. Ovako će moći da posmatraju naučnike na delu i prvi put posete morska staništa. Želimo da dosegnemo do stotina miliona ljudi jer dok ti ljudi ne shvate probleme sa kojima su okeani suočeni neće imati razlog da nešto učine. A ovo je kritična decenija u kojoj moramo brzo da donesemo te odluke“, kaže Ove Heg-Guldberg.
Gugl Stritvju snimio je preko osam miliona kilometara na kopnu, a sada prikuplja snimke napravljene ispod mora.
Tehnički direktor Gugla, Lik Vensan, kaže da je stavljanje informacija o podmorskom prostoru na raspolaganje javnosti deo zadatka te gigantske internet kompanije.
„Naš zadatak je da budemo sveobuhvatni, da donesemo podatke i snimke sa bilo kog mesta. Iako smo stavili na internet snimke svih sedam kontinenata do sada se nismo spuštali pod vodu. Sada smo učinili i to i objavili snimke sa šest lokacija. Naš osnovni zadatak je da prikupljamo informacije i stavimo ih svima na raspolaganje“, kaže Lik Vensan.
Naučnici Kejtlin sivju serveja nadaju se da će njihov trud pomoći i javnosti i naučnoj zajednici da bolje razumeju koralne grebene kao indikatore zdravlja okeana.
Grupa Kejtlin sivju servej istražuje taj i druge koralne grebene kamerama direktno povezanim sa popularnim servisom Strit vju, u okviru sajta Gugl mape kompanije Gugl.
Učesnici ove konferencije u Montereju, u Kaliforniji družili su se tako sa jednim roniocem koji je plivao duž Velikog koralnog grebena. Jedan od uzbudljivijih momenata bio je susret sa velikom morskom kornjačom.
Ronioci Kejtlin sivju serveja napraviće svojim kamerama oko 50 hiljada snimaka Velikog koralnog grebena od kojih se kompjuterski formiraju panoramske scene visoke rezolucije. Posetioci sajta moći će da biraju između nekoliko lokacija za virtuelno ronjenje.
Naučnici uključeni u Projekat Kejtlin nadaju se da će time podići svest svetske javnosti o okeanima kao izvorima hrane i kiseonika i o potrebi očuvanja planete.
Naravno, snimci će obuhvatiti samo mali deo okeanskog dna. Vodeći naučnik Projekta Kejtlin sivju, Ove Heg-Guldberg, kaže da je važno da ljudi vide koliko globalno zagađivanje utiče na koralne grebene.
„Svetski okeani su u krizi. U ovom trenutku mnogi ekosistemi od kojih zavise ribarstvo i ljudi idu nizbrdo. Pitanje je šta možemo da učinimo. Ovaj projekat je važan za preokret tog stanja jer postavlja odgovarajuća pitanja. Koralne grebene treba posmatrati kao svetske pojave i treba proširivati naša znanja o tome kako se ta prelepa mesta menjaju“, kaže Heg-Guldberg.
Snimanje Velikog grebena dugog 2300 kilometara u okviru ovog projekta počelo je 16. decembra i trajaće do kraja ove godine. 2013. nastaviće se na drugim lokacijama, na Havajima, Filipinima i Bermudima. Ronioci će snimati grebene do dubine od 12 metara.
U dubine između 30 i 100 metara biće poslati roboti opremljeni kamerama i senzorima. Naučnici se nadaju da će tokom snimanja saznati više o ajkulama-tigrovima, o ražama i da će možda otkriti neke nepoznate vrste.
Ove Heg-Guldberg kaže da samo mali broj ljudi ima priliku da roni kraj koralnih grebena i da zato većina ne shvata bogatstvo podmorskog života.
„Stoga je važan činilac ovog projekta da se ljudima omogući virtuelno ronjenje u okeane. Ovako će moći da posmatraju naučnike na delu i prvi put posete morska staništa. Želimo da dosegnemo do stotina miliona ljudi jer dok ti ljudi ne shvate probleme sa kojima su okeani suočeni neće imati razlog da nešto učine. A ovo je kritična decenija u kojoj moramo brzo da donesemo te odluke“, kaže Ove Heg-Guldberg.
Gugl Stritvju snimio je preko osam miliona kilometara na kopnu, a sada prikuplja snimke napravljene ispod mora.
Tehnički direktor Gugla, Lik Vensan, kaže da je stavljanje informacija o podmorskom prostoru na raspolaganje javnosti deo zadatka te gigantske internet kompanije.
„Naš zadatak je da budemo sveobuhvatni, da donesemo podatke i snimke sa bilo kog mesta. Iako smo stavili na internet snimke svih sedam kontinenata do sada se nismo spuštali pod vodu. Sada smo učinili i to i objavili snimke sa šest lokacija. Naš osnovni zadatak je da prikupljamo informacije i stavimo ih svima na raspolaganje“, kaže Lik Vensan.
Naučnici Kejtlin sivju serveja nadaju se da će njihov trud pomoći i javnosti i naučnoj zajednici da bolje razumeju koralne grebene kao indikatore zdravlja okeana.