Jedan običan putnički automobil kretao se nedavno ulicama Berlina potpuno sam. Čovek za volanom bio je tu samo da bi ublažio zabrinutost nadležnih za bezbednost saobraćaja. Tokom nekoliko sati gradske vožnje on nije ni dodirnuo upravljač. Automobil-robot je delo istraživačkog tima Berlinskog slobodnog univerziteta, u okviru projekta AutoNOMOS.
Menadžer projekta Tinoš Ganđi objašnjava relativno jednostavan princip autonomnog vozila.
„Vozilo se pozicionira uz pomoć dži-pi-esa, pronalazeći sebe na digitalnoj mapi. Informacije iz senzora obrađuju se u centralnom kompjuteru kako bi vozilo moglo da reaguje na okolinu. Posebni sistemi kontrolišu ubrzavanje, kočenje i upravljanje“, kaže Ganđi.
Elektronika je koštala oko 400 hiljada eura, ali Ganđi kaže da je većina komponenata nabavljena u slobodnoj prodaji.
„Mnoge komponente koje smo koristili već se ugrađuju u neka vozila: senzor za kolovozne trake, senzori za držanje odstojanja ili za parkiranje. U budućnosti dodaćemo kamere za čitanje semafora i poboljšati navigaciju jer dži-pi-es ne funkcioniše dobro u uskim ulicama i tunelima“, kaže Ganđi.
Korišćeni dži-pi-es je precizniji od običnog, sa mogućom greškom od svega nekoliko centimetara. Tokom vožnje, baterija kamera i laserskih radara uočava druga vozila, pešake, bicikliste i prepreke, kao i status semafora na raskrsnicama. Direktor projekta AutoNOMOS, profesor Pol Rohas, objašnjava kako je prevaziđen jedan od početnih problema.
„Najvažniji problem koji smo morali da rešimo bio je da se auto ne ponaša kao robot. Roboti obično imaju trzajuće pokrete. Volan se naglo okretao i ljudima u kolima bi se brzo zavrtelo u glavi. Ovaj auto upravlja kao ljudsko biće“, kaže profesor Rohas.
Profesor Rohas je uveren da će automobili bez vozača suštinski promeniti način korišćenja automobila. Retko ko od drugih vozača je primetio da kolima ne upravlja čovek ali menadžer projekta, Tinoš Ganđi, kaže da će ljudi će ipak morati da savlađuju strah od robotskih vozila.
„Mislim da je to postepen proces. Može se očekivati da će u narednih pet do deset godina autonomnim vozilima biti dozvoljeno da se pojavljuju na nekim delovima autoputa. Ali za učešće u kompleksnom gradskom saobraćaju biće potrebno 15 do 20 godina“, kaže Ganđi.
Konstruktori se nadaju da će autonomna vozila smanjiti broj saobraćajnih nesreća jer će ukinuti mogućnosti vozačke greške. Gužve će biti manje jer će kompjuteri racionalnije koristiti prostor na putu, dok će se broj vozila smanjiti jer će ljudi biti motivisani da se voze zajedno. Treba se podsetiti da su autonomni vozovi nekada bili naučna fantastika, a sada ih ima svuda u svetu.