Linkovi

AP proverava Trampove tvrdnje o dugovima NATO članica


Predsednik Tramp razgovara sa britanskom premijerkom Terezom Mej na NATO samitu 11. jula 2018.

Predsednik Donald Tramp, koji u Briselu prisustvuje NATO samitu, nastavlja da iznosi netačne tvrdnje da članice saveza duguju novac SAD i organizaciji za zajedničku odbranu.

Tokom susreta sa generalnim sekretarom NATO-a, Jensom Stoltenbergom, Tramp je izjavio: "Mnoge zemlje ne plaćaju koliko bi trebalo. Iskreno, mnoge nam zemlje duguju ogromne sume novca godinama unazad, dugove koje nisu podmirile, što se mene tiče, jer su SAD morale da plaćaju za njih. Ako se osvrnete 10 ili 20 godina unazad, to se sve sabira i nadograđuje. Duguju se ogromne sume novca."

Pre tih komentara, američki predsednik je u utorak tvitovao: "Mnoge zemlje u NATO-u, koje se očekuje da mi branimo, ne samo da ne plaćaju svojih sadašnjih obaveznih 2% (što je nisko) već takođe godinama ne podmiruju svoje obaveze. Da li će to nadoknaditi Sjedinjenim Državama?"

ČINJENICE: Ne postoji takvo dugovanje prema SAD ili NATO-u. Stoga, ne može biti neizmirenih dugova.

2014. godine, pre nego što je Tramp bio predsednik, članice NATO-a su se dogovorile da prestanu sa smanjenjem svojih vojnih budžeta i postavile cilj da se "kreću" ka izdvajanju 2 odsto bruto domaćeg proizvoda na njihovu sopstvenu odbranu - do 2024. To nije dogovoreno kao "obaveza", niti direktan doprinos NATO-u, niti kao isplata koja se duguje Sjedinjenim Državama i nije nešto što su članice saveza obećale da će učiniti odmah.

Tramp je u pravu da većina NATO članica troši manje od 2 odsto svog BDP-a na budžete za odbranu, iako se sve više njih kreće u tom smeru.

Tramp je napao članice NATO-a kao što je Nemačka, zato što zaostaju sa izdvajanjima za vojni budžet dok je, istovremeno, preuzeo zasluge za napredak na tom frontu. Više puta je izneo tvrdnju da se, zbog njegovog pritiska, "milijarde i milijarde dolara ulivaju...", što takođe nije tačno jer ne postoji takav fond u koji bi se novac ulivao.

Tačno je da se od SAD "očekuje da brane" članice NATO-a kada su ugrožene. Takođe je tačno da se od NATO partnera očekuje da brane SAD ako budu napadnute. Član 5, deo Severnoatlantskog ugovora o kolektivnoj odbrani aktiviran je samo jednom - posle napada na Ameriku 11. septembra 2001.

Američki potrošnja na odbranu čini značajnu većinu ukupnih izdvajanja Alijanse na odbranu. NATO priznaje da je posledica toga "preterano oslanjanje" na SAD kod kapaciteta kao što su obaveštajne aktivnosti i dopunjavanje goriva aviona. Prethodni američki predsednici su takođe pozivali članice NATO-a da ojačaju izdvajanja za odbranu kako bi se smanjila ta neravnoteža.

NATO ima zajednički budžet kojem svaka članica doprinosi u skladu sa veličinom svoje ekonomije. SAD, sa svojom najvećom ekonomijom, plaćaju najveći udeo - 22,1 procenat. Četiri evropske članice - Nemačka, Francuska, Britanija i Italija kombinovano plaćaju 43,8 odsto ukupnog budžeta. Manje zemlje plaćaju manji udeo. Sredstva, koja su ove godine ukupno iznosila oko 3 milijarde dolara, koriste se za održavanje sedišta NATO-a i plaćanje određenih drugih civilnih ili vojnih troškova. Koliko je poznato, nijedna članica ne kasni sa svojim uplatama u taj budžet.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG