Kada su Ukrajinci prošle zime u znak protesta izašli na ulice, što je dovelo do svrgavanja proruski orijentisanog predsednika , njihova poruka je bila jasna. Tražili su tešnje veze sa zapadnom Evropom, okončanje korupcije, pravednije i otvorenije društvo.
Novog predsednika, biznismena Petra Porošenka, koji je obećao da će pokušati da ostvari te ciljeve, izabrali su u maju. Međutim, njega koče članovi starog Parlamenta, koji su još na položaju. Zakonodavci su prihvatili tešnje veze sa Evropom, ali usporavaju borbu protiv korupcije i druge mere.
Zato je Porošenko odlučio da sazove prevremene, parlamentarne izbore. Očekuje se da će njegov blok osvojiti najviše mesta, i da će formirati vladu sa drugim reformski orijentisanim strankama, kaže Endrju Vilson sa Univerzitetskog koledža u Londonu.
“Sve u svemu, u Parlamentu će imati novi oblik patriotskog kosenzusa. To nije isto što i proreformski”.
Vilson, čija je knjiga o ukrajinskoj krizi upravo objavljena, kaže da će većina sadašnjih članova Parlamenta verovatno biti ponovo izabrana, ali da bi do 50 novih članova moglo da promeni dinamiku unutar komore.
Taraz Voznijak, urednik jednog časopisa u Lavovu, na zapadu zemlje, nada se da bi mogao da bude jedan od njih.
“Prvo moramo da ustanovimo i to jasno iznesemo, kakvu zemlju želimo. Posle toga će reforme sigurno biti sprovedene i to će biti naš pravi uspeh”.
Voznijak kaže da je to početak novog, praktičnijeg, poglavlja u politici Ukrajine, posle dugog niza godina kada su ljudi od svojih lidera očekivali čuda.
“Niko nije lud za Porošenkom. To je brak iz interesa, a ne iz ljubavi. I to je dobro”.
I predsednik i članovi Parlamenta će biti suočeni sa mnogo problema, posebno ako Rusija i dalje bude uključena u separatističke pobune na istoku Ukrajine. Stanovnici tog regiona, koji se naziva regiona Donbas, neće izaći na izbore u nedelju, već će nekoliko dana kasnije održati sopstvene izbore, koje centralna vlada naziva “nezakonitim”.
“Činjenica je da Rusija, može da bude neprijatna koliko god to želi. Rusija želi da sprovede ono što je naumila, posebno u slučaju uspostavljanja de fakto države u području Donbasa, bilo političkim,vojnim ili ekonomskim sredstvima", ističe Endrju Vilson
I dok se borbe na istoku nastavljaju, a duh ruskog neprijateljstva visi nad budućnošću Ukrajine, veći deo zemlje ne oseća krizu, dok pripreme za druge izbore, posle februarske revolucije, ulaze u završnu fazu.