Linkovi

Analitičari: Istorijska presuda, proces pomirenja kasni


Ediba Salihović zajedno sa drugim Bošnjakinjama reaguje na presudu Ratku Mladiću, u Potočarima, 22. novembra 2017.
Ediba Salihović zajedno sa drugim Bošnjakinjama reaguje na presudu Ratku Mladiću, u Potočarima, 22. novembra 2017.

Istorijska presuda koja će žrtavama doneti osećaj zadovoljenja pravde - koja bi u dužem roku mogla da doprinese pomirenju u regionu, iako je taj proces u ozbiljnom zakašnjenju – to su neke od ocena analitičara, bivših zvaničnika i novinara koji su za Glas Amerike prokomentarisali presudu Ratku Mladiću.

Presuda Ratku Mladiću je istorijska pravda koja će nekim od preživelih doneti privatni mir, ocenjuje Dajen Orentliker, profesorka prava na Američkom unvierzitetu i bivša zamenica američkog ambasadora za ratne zločine. Ona ističe da presuda ne sadrži veća pravna iznenađenja, ali dodaje da je zanimljivo što se u sažetku presude pominju obmane i laži kojima se služio Ratko Mladić još u vreme kada su zločini počinjeni.

“Jedno od najvećih razočarenja za preživele zločina je da rad tribunala, detaljna, temeljna dokumentacija nije sprečila masovno poricanje zločina među različitim etničkim grupama. Ovde pričamo o Srbima jer je Ratko Mladić bio komandant Bosanskih Srba. S jedne strane imamo tribunal koji pravno potvrđuje činjenice o stravičnim zločinima a s druge- rasprostranjeno poricanje u Bosni i Srbiji da su se zločini odigrali u obimu u kojem su se odigrali, to je bilo ogromno razočarenje za žrtve. Fenomen poricanja je deo trauma za preživele a sada je sud rekao da se to poricanje odvijalo još dok su zločini činjeni. Mladićeve laži su postale deo njegove presude.”

Analitičar Danijel Server, koji je govorio za Bosanski servis Glasa Amerike, smatra da je pravda delimično zadovoljena.

"Ovo je trajalo 22 godine. Mladić se dugo skrivao, sudilo mu se šest godina, to je dugo za žrtve da čekaju na pravdu. Mnogi koji su ga skrivali nisu platili nikakvu cenu. On će provesti poslednje godine života u nekom prilično udobnom zatvoru u Evropi i teško da je to potpuno zadovoljavajući ishod posebno za žrtve njegovih zločina.“

Server takođe veruje da tribunal nije odigrao ulogu koju su neki očekivali kako bi uticao na način razmišljanja na Balkanu u odnosu na odgovornost za ratne zločine. Dajen Orentliker ističe da se Haški tribunal isključivo bavio individualnom odgovornošću Ratka Mladića ali da u nekim srpskim zajednicama sada ostaju moralna preispitivanja o ulozi ljudi koji su učestvovali ili svojim ćutanjem podržali zločinački poduhvat. Neki komentatori su optimisti da će dugoročno gledano, ova presuda ipak pomoći procesu regionalnog pomirenja.

"To su bolna pitanja ali važna da bi se započeo proces istorijskog pomirenja koji kasni na zapadnom Balkanu. 25 godina posle Drugog svetskog rata Berlin i Pariz su bili u mnogo drugačijim odnosima nego što vidimo medju zemljama Zapadnog Balkana. Trebaju nam viša očekivanja i treba da pomognemo kolegama i prijateljima u regionu da unaprede taj proces i da im se daju politički podsticaji da neguju taj proces istorijskog pomirenja umesto da budu nezaintersovani, na način koji bi ih možda naveo na neke pogrešne poteze“, navodi Dejmon Vilson, izvršni potpredsednik Atlantskog saveta.

Novinar britanskog Gardijana Džulijan Borger koji je pokrivao ratna Balkanu, pak, nije optimista. On je preko Skajpa govorio za Bosanski servis Glasa Amerike.

„Moram da kažem uz žaljenje - ne verujem da će imati efekta. Mislim da je rezultat ugradjen u politiku bivše Jugoslavije, primljen je sa izvesnim olakšanjem Bošnjaka, odbačen je od bosanskih Srba, ali neće uticati na politiku, neće doneti pomirenje niti će pojačati tenzije koje već postoje. Što se tiče šire slike i implikacija za druge konflikte kao što su Ukrajina i Sirija opet, bojim se da neće imati mnogo uticaja. Sada, u retrospektivi, rad ovog suda se vidi kao jedan od vrhunaca međunarodne pravde u borbi protiv nekažnjivosti za ratne zločine. Međunarodni krivični sud, za razliku od Haga nema snagu mandata Saveta bezbednosti, relativno je nemoćan u poređenju sa Haškim tribunalima za bivšu Jugoslaviju i Ruandu, ne može da uđe i izvrši istrage u zemljama ako se velike članice Saveta bezbednosti sa tim ne slažu. I to je velika razlika. Ovo je bio tribunal koji je mogao da pronađe i privede pravdi optužene. Malo je verovatno da ćemo u doglednoj budućnosti videti sličan sud."

XS
SM
MD
LG