Linkovi

Analitičari: PKB samo pravi dugove, prodaja nema alternativu


Arhiva, ilustracija

Prodaja PKB-a kasni 20 ili barem 10 godina i jedino je moguće rešenje, pošto to poljoprivredno preduzeće pravi samo dugove i gubitke i kao takvog bi ga bilo van pameti zadržavati u državnom vlasništvu, smatraju stručnjaci, uprkos čestim i sve snažnijim glasovima u javnosti, koji su protiv privatizacije. Međutim, ono što je svakako važno, jeste sprečavanje eventualnog pretvaranja poljoprivrednog zemljišta PKB-a u građevinsko zemljište, koje bi tako bilo kupljeno po bagatelnoj ceni, poručuju eksperti.

Oglašena prodaja Poljoprivrednog kombinata Beograd (PKB) podgrejala je raspravu među stručnjacima i u političkoj javnosti Srbije, koja između ostalog u pitanje dovodi i samu ideju privatizacije tog državnog preduzeća.

Ministarstvo privrede Srbije objavilo je tender za prodaju imovine PKB po početnoj ceni od 104,5 miliona evra, u koju spada 16.785 hektara zemljišta u opštinama Palilula, Surčin i Zrenjanin, građevinski objekti koji se koriste u poslovne svrhe, oprema i zalihe rezervnih delova. Na javni poziv Vlade za prodaju PKB-a, kako je javio RTS, javili su se "El Dahra" iz Ujedinjenih Arapskih Emirata, MK grupa, "Industrija mesa Matijević", jedno fizičko lice iz Kovina, dve kompanije iz Velike Britanije i po jedna iz Kine i Singapura, ali su njihova pisma sa oznakom tajnosti i imena ne mogu da se objave.

Kritičari (ovakve) privatizacije smatraju da je realna cena PKB-a višestruko veća od one koja je predviđena tenderom. Upozoravaju da klimatske promene čine da poljoprivredno zemljište vredi sve više i da je njegova cena u i Srbiji u velikom porastu, zbog čega sa prodajom ne treba žuriti. Tvrde i da bi uz postavljanje profesionalnih kadrova na čelo preduzeća ono u potpunosti moglo da izađe na "zelenu granu" i posluje daleko bolje nego što je to sada slučaj. Ukazuje se konkreno i na uslove tendera, prema kojima će kupac, nakon tri godine, imati pravo da promeni delatnost preduzeća, pa samim tim i kupljenog zemljšta, što ukazuje da je mogući cilj njegova prenamena u građevinsko zemljište.

Opozicija u skupštini grada Beograda, koji je vlasnik PKB-a, takođe je protiv prodaje.

Međutim, stručnjaci sa kojima je razgovarao Glas Amerike smatraju da prodaja značajno kasni i da nema alternativu, kao i da je u vreme dok je Beogradom upravljao Dragan Đilas, danas šef odborničke grupe Savez sa Srbiju u skupštini Beograda i jedan od najvećih protivnika privatizacije PKB-a, profesionalno rukovodstvo takođe pravilo gubitke, koji su predstavljani kao profit - država bi, naime, otpisala dugovanja i onda bi to predstavila kao profit PKB-a.

Zašto da Prijepolje i Bajina Bašta hrane Beograd?

"Svi političari koji su imali mogućnost da privatizuju PKB, a to nisu uradili - pogrešili su. I samo su dali krila ljubiteljima radničkog samoupravljanja i državne svojine da ponovo dignu glas i da počnu da pričaju kako PKB treba da ostane državni i kako treba da postane špajz iz koga će da se hrani Beograd, a država će da pokriva sve gubitke PKB-a", kaže za Glas Amerike ekonomski novinar Miša Brkić.

Arhiva - Miša Brkić, novinar (Foto: Medijacentar Beograd)
Arhiva - Miša Brkić, novinar (Foto: Medijacentar Beograd)

"I onda će građani Prijepolja, Bajine Bašte i Leskovca da svojim novcem preko budžeta Srbije finansiraju PKB koji treba da hrani Beograđane. Zašto bi to radili građani, recimo, Bajine Bašte?"

On smatra da su protivnici privatizacije nostaglični za vremenima kada je PKB bio "socijalistički gigant" i podseća da je, čak i u vreme kada se tvrdilo da PKB posluje pozitivno, taj rezultat bio je lažno predstavljan, pošto je PKB sve vreme poslovanja bio oslobođen plaćanja poreza, doprinosa za vodoprivredu, plaćanja zakupa državnog zemljišta...

"PKB koristi 17.000 hektara državne zemlje, a ne plaća državi najam te zemlje", primećuje Brkić i dodaje da je i setvena struktura kombinata bila katastrofalna, uglavnom zasnovana na žitaricama, te da je novac potrošen za investicije pogrešno investiran.

"Dakle, nikakav državni aranžman sa PKB-om ne bi smeo da dođe u obzir, PKB treba da se privatizuje kao i svi poljoprivredni kombinati", odlučan je Brkić.

"To na šta danas liči PKB, to je sramota za Srbiju i sramota je za srpsku državu da kaže da je ona vlasnik PKB-a".

U javnosti su se čuli i stavovi, poput onih koje su iznosili predstavnici Inicijative "Ne davimo Beograd", da PKB treba da "dugoročno nastavi da proizvodi hranu za grad".

"Razvoj PKB-a mogao bi da se odredi tako da se zaštiti životna sredina, obezbedi održivost poslovanja, a Beograđanima se omogući pristup jeftinoj, a kvalitetnoj hrani", predlagala je Inicijativa.

Stotine miliona evra potrošene su u poslednjih 15-16 godina za održavanje uspomene na PKB, kao nekad vredan poljoprivredni kombinat, odgovara na takve stavove Brkić.

"I to su platili građani Srbije, a taj PKB nikoga nije nahranio, pogotovo ne Beograđane”, kaže Brkić i poredi ideju o kombinatu koji hrani jedan grad sa idejama sovjetskih komunističkih lidera Staljina i Lenjina.

"Ljudi koji danas zagovaraju tu tezu ne znaju da je XXI vek", poručuje Brkić.

Tri puta više radnika od potrebnog

Zaposleni u PKB-u, njih 1.700, imaju ponudu države da prihvate socijalni program.

"PKB ima 3 puta više radnika nego što mu treba i nikada neće biti profitabilan sa tolikom radnom snagom”, kaže Brkić i kao poređenje navodi MK grupu Miodraga Kostića koja u agraru zapošljava 800 ljudi i pravi profit od 20 miliona.

"U svakom segmentu poslovanja, MK grupa je 25 odsto bolja od PKB-a", kaže Miša Brkić.

Paziti da ne postane građevinsko zemljište, jeftino kupljeno

Konsultant Bogdan Petrović u izjavi za Glas Amerike skreće pažnju na specifičnost PKB-a u odnosu na ostale, već privatizovane poljoprivredne kombinate. On smatra da mora da se obrati pažnja na to da poljoprivredno zemljište, na dobroj lokaciji, eventualno ne postane građevinsko zemljište "i da neko ne napravi nekakav nenormalan profit".

Petrović upoređuje 200 miliona gubitaka PKB-a sa čitavim projektom smanjenja penzija, koji je doneo uštedu državi od 200-300 miliona. Kao primer, pomenuo je i Azotaru, koja je nedavno otišla u stečaj, a koja je za 10 godina "progutala" 600 miliona evra državnog novca.

"Zašto bi smanjivali penzije, a držali PKB da radi, voleo bih da neko odgovori to od kritičara privatizacije", pita on.

On pozdravlja što država ide na tendersku prodaju i što je propisala uslove za potencijalnog kupca. Da se umesto toga išlo na stečaj, što bi bilo normalno kad je u pitanju preduzeće sa tolikim dugom, išlo bi se na licitaciju i PKB bi mogao da kupi bilo ko.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG