Hiljade ljudi proteklih nedelja hrle u Prirodnjački muzej u Hjustonu kako bi videli – a još više pomirisali – retki cvet iz dubina tropskih šuma u Sumatri u Indoneziji. Neobična atrakcija je miris, tačnije smrad, veta biljke, koji – kako doslovno kažu – podseća na „crkotinu“. Ovo je tek 29. put da je jedna od ovih retkih biljaka procvetala u Sjedinjenim Državama pa je uprava rešila da otvori vrata muzeja 24 sata dnevno - dok biljka ne procveta.
Amorfofalus Titanum poznatiji je kao "cvet crkotina" zbog izrazito neprijatnog mirisa koji ispušta kada se otvori. Gužve u hjustonskom Prirodnjačkom muzeju počele su da se prave još početkom jula, kada su i mladi i stari počeli da dolaze u želji da vide odnosno pomirišu cvet kojem su zaposleni u muzeju dali nadimak Luis. Stručnjak za hortikulturu, Zek Stejton pomno prati tok cvetanja.
"Ono što je čini retkom jeste činjenica da je to vrlo ugrožena vrsta u prirodi, u Sumatri, i da vrlo teško cveta u veštačkim uslovima. Neki uzgajaju ove biljke 15 ili 20 godina i nikada im nisu procvetale, tako da imamo sreću što naša jeste“, kaže Stejton.
Neprijatan miris koji biljka ispušta kada počne da se otvara, najbolji je primer kako se u prirodi izvodi lažno reklamiranje. U ovom slučaju, kaže Zek Stejton, mušice i bube, koje cvet privlači, žrtve su biljne prevare.
“Insekti dolaze misleći da je to dobro mesto za polaganje jaja, koja će tu moći da se razvijaju hraneći se mesom crkotine, ali zapravo sve što postižu je oprašivanje cvetnim prahom.”
Trik, medjutim, nije bio potreban da bi se privukli ljudi, koji su došli širom otvorenih očiju i nozdrva. Veliki broj je čak pratio razvoj Luisa - preko interneta, zahvaljujući non stop snimcima koji se postavljaju na vebsajt muzeja.
Biljka se nalazi u skučenom, klimatizovanom prostoru, tako da je bilo dozvoljeno samo malim grupama da u isto vreme udju i to na samo nekoliko minuta – što je sasvim dovoljno da zadovolji svačije čulo mirisa.
Otkako je Luis najzad procvetao, u nozdrvama posetioca ostaje veoma upečatljiva aroma.
“Oseća se na pokvaren beli luk", komentarišle jedna devojka, dok drugi dečko primećuje, “Smrdi na trulo meso.”
Jedna od zaposlenih u muzeju, Nensi Grig, morala je da provede nekoliko sati u prostoriji sa biljkom.
“Naviknete se posle nekog vremena. Na momente postane gore i onda vam je muka, ali nije toliko strašno. Navikla sam se“, kaže Nensi.
Posle nekoliko sati smrdljivog sjaja, cvetanje je počelo da jenjava, miris da splašnjava, a posetioci su krenuli u razgledanje drugih, manje “mirišljavih”, muzejskih atrakcija.